To znači da će jedan čovek biti istovremeno na čelu izvršne i zakonodavne u Bosni i Hercegovini, što je mimo tamošnjeg najvećeg zakonodavnog akta — Ustava. I mimo osnovnog načela parlamentarne demokratije o razdvojenosti izvršne i zakonodavna vlasti.
Zvizdić, koji je član Stranke demokratske akcije, na funkciji predsedavajućeg Saveta ministara je od 2015. godine, što će reći da je u tehničkom mandatu, jer po Zakonu o predsedavajućem saveta Ministara BIH njegov mandat traje koliko i mandat tročlanog Predsedništva BIH. Dakle, četiri godine.
Da li se na ovaj način ruše temeljni principi podele vlasti i koje su posledice po državu?
Kao nigde nikad
Politikolog Anđelko Kozomara saglasan je da je po Ustavu BiH nemoguće spojiti izvršnu i zakonodavnu vlast. Međutim, dodaje da je vrlo moguće da će Zvizdić na mesto predsedavajućeg saveta Ministara BiH postavi svog zamenika i tako reši situaciju.
„Bosna i Hercegovina je poznata kao zemlja apsurda, a ono što se ovde dešava poslednjih tridesetak godina nigde i nikada u svetu se nije dešavalo. Dakle, i ta činjenica da je jednom političaru u levom džepu zakonodavna vlast, a u desnom izvršna specifičnost je BiH. Tako da, eto, i to dočekasmo da se takav apsurd prvi put dešava opet u BiH. Međutim, Zvizdić može to elegantno da izbegne i da ovlašćenja na mesto predsednika Saveta ministara prenese na svog prvog zamenika. U ovom slučaju to bi bio Mirko Šarović. Za Srbe i RS, međutim, svejedno je ko predsedava, jer je u pitanju tehnički mandat“, objašnjava naš sagovornik.
Ništa bez Srba
Prema Kozomarinim rečima, nije moguće da dođe do manipulacije, pa da u ovoj situaciji Zvizdić zakaže sednicu na kojoj bi se izglasao novi predsedavajući Saveta Ministara iz jednog razloga.
„Poslanici iz koalicije okupljene oko SNSD-a, a to je većina srpskih poslanika i u Domu naroda i u Predstavničkom domu, bojkotuju rad Parlamenta dok se ne imenuje novi mandatar i ne sastavi novi savet Ministara. To znači da bez Srba ne može da se donese nijedna odluka. Inače Predstavnički dom Parlamenta ne zaseda već 11 meseci“, podseća naš sagovornik.
Inače, u Izbornom zakonu BIH jasno piše da „jedno lice može obavljati najviše jednu neposredno izabranu javnu dužnost ili najviše jednu neposredno i jednu posebno izabranu dužnost“, ali da je nespojivo istovremeno vršenje tih funkcija sa vršenjem funkcija u izvršnim organima vlasti“.
