Osim razmene potpuno nepomirljivih stavova, predstavnici dva duboko posvađana tabora, nisu se saglasili ni oko jedne tačke.
Tako je protekao iznenadni i od javnosti sakrivani susret, koji su na Fakultetu političkih nauka organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost Sonje Liht i Fond za otvoreno društvo Milana Antonijevića.
Šta je rekla vlast, a šta opozicija
Konkretno, potpredsednik SNS Nebojša Stefanović i poslanici te stranke Vladimir Orlić i Vladimir Đukanović, zastupali su stav da u Srbiji postoje svi uslovi za demokratske i fer izbore i da se tu ništa nije menjalo od perioda kada su oni bili opozicija.
Sa druge strane, predstavnici opozicije, koju su predvodili Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, Zoran Lutovac, predsednik DS i poslanik Marinika Tepić govorili su da u Srbiji nema nikakvih uslova ni medijskih sloboda za izlazak na izbore. Insistirali su da se ispune zahtevi iz platforme ekspertske grupe koju je formirala opozicija, a kao alternativu pominjali su bojkot izbora.
Na momente je ta baražna razmena „argumenata“ dve strane bila prilično naelektrisana, praćena teškim rečima i pretila je da pre vremena okonča panel. Ipak, nekako se izguralo do kraja.
Predstavnici CeSida i Crte, organizacija koje se bave pripremom, sprovođenjem i kontrolom izbora, izneli su svoje predloge za pospešivanje izbornih uslova, ali ni te ideje nisu dobile punu saglasnost vlasti i opozicije.
Zanimljivo je da je sastanak organizovan bez učešća novinara, nijedna strana ga nije unapred najavila, ali je ipak, čim su politički zaraćene strane sele za sto — sve procurilo u medije.
Zbog toga su predstavnici vlasti, odmah posle sastanka, naglasili da nisu pregovarali sa opozicijom, niti su pokazali slabost, već su samo učestvovali na panelu koji su organizovale NVO.
Isto tako, i opozicionari su poslali saopštenje da nisu učestvovali u bilo kakvim pregovorima, verovatno da ne bi pred svojim pristalicama ostavili utisak da su spremni na kompromis sa vlastima.
Kome je bilo „neprijatno“
Na neki način, kao da je, posle višemesečnih uličnih ratova, medijskih razračunavanja, vaninstitucionalnih obračuna, i jednoj i drugoj strani „neprijatno“ da javno daju legitimitet ljutim suparnicima kao sagovornicima.
Ipak, nekog dijaloga je bilo. Neka nova stranica je otvorena.
Ostala su pitanja — zašto baš izrazito prozapadne nevladine organizacije organizuju ovakve susrete i ko stoji iza cele misije.
Šta je konačan cilj — da se približe dijametralno udaljene političke pozicije, kako bi se izbori regularno održali, ili da se stvar izvede do kraja, da se prizna da nema dogovora i da se uđe u još žešću konfrontaciju.
Svakako, najvažnije je da se razgovara. Sledeća runda razgovora je najavljena za sredinu avgusta.
Možda će se tada i nazreti odgovori na neka pitanja koja su provejavala danas, posle iznenadnog susreta vlasti i opozicije. Susreta, koji bi ostao tajan, da nekome nije bio glavni cilj — da ga obelodani.
