Nisu imenovane, ali u tehnološkim divovima koji će morati pred federalne istražitelje u SAD, svi su prepoznali „Fejsbuk“, „Gugl“, „Amazon“ i „Epl“. Američko Ministarstvo pravde najavilo je istragu o najvećim onlajn platformama, tokom koje će biti ispitano da li su nezakonito gušile konkurenciju. Istragu već sprovodi Federalna komisija za trgovinu, a slične se već vode i u EU.
Informacija o novoj istrazi usledila je desetak dana pošto je ista federalna komisija za trgovinu odlučila da sa rekordnih pet milijardi dolara kazni „Fejsbuk“ zbog skandala sa firmom „Kembridž analitika“, kojoj je ustupila podatke 87 miliona korisnika te mreže, na osnovu kojih je tokom prošlih predsedničkih izbora pravila psihološki profil američkih glasača. Reč je o najvećoj kazni koja je izrečena nekoj od tehnoloških kompanija.
Razbijanje monopola
Ista komisija je 2012. godine kaznila i „Gugl“, ali znatno manje, sa 22,5 miliona dolara.
I EU je „Guglu“ izrekla tri velike novčane kazne: zbog nameštanja rezultata onlajn prodavnica u pretrazi, zbog ucenjivanja klijenata da objavljuju prvo njegove oglase i zbog toga što uslovljava proizvođače smartfona, koji koriste njegov operativni sistem „Android“, da fabrički instaliraju „Guglove“ aplikacije.
Na razbijanje monopola „Fejsbuka“ u maju je pozivao i suosnivač te kompanije, koji ju je je potom napustio, Kris Hjuz. On je u „Njujork tajmsu“ ocenio da je moć Marka Zakerberga, osnivača i izvršnog direktora tog tehnološkog giganta, bez presedana.
Zakerbergov uticaj je zapanjujući i prevazilazi uticaj bilo koje druge ličnosti iz privatnog sektora i vlasti. On kontroliše tri ključne platforme za komuniciranje — „Fejsbuk“, „Instagram“ i „Vocap“, koje svakoga dana koriste milijarde ljudi, napisao je tada Hjuz. Po njegovom mišljenju, neophodno je da u okviru američkog Kongresa bude osnovana agencija koja bi se bavila regulacijom tehnoloških giganata i koja bi, pre svega, trebalo da se bavi bezbednosnim pitanjima i zaštitom privatnosti.
Da li najava nove istrage znači da je, kako je to naveo Hjuz, zaista počelo doba odgovornosti za „Fejsbuk“, koji u svetu ima 2,5 milijardi korisnika, ali i za druge monopoliste?
Država u državi
Istraga bi mogla da dovede do prve revizije antimonopolskih zakona posle više decenija, kako bi se prilagodili industriji koja nije ni postojala kada su pisani. Ili su tehnološki giganti već toliko jaki, da su praktično postali država u državi.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Božo Drašković napominje da te kompanije zarađuju na ekonomiji obima, na velikom broju učesnika gde su korisnici tih platformi ujedno i njeni proizvođači informacija, podataka, „robe“ koja cirkuliše na njoj. Ali ključna zarada je ipak u plasiranju marketinških poruka.
„Dodatno, to odgovara vrlo često moćnim zemljama koje preko tih platformi mogu da kontrolišu određena kretanja podataka u svetu. Može služiti i interesu pojedinih država, znači i u obaveštajne svrhe. Normalno i u svrhe prodaje podataka velikim marketinškim kompanijama o licima koja ih koriste uz velike naknade“, napominje sagovornik Sputnjika, ističući da je reč o globalnom monopolu koji je u ovom slučaju specifičan.
Proizvođači su disperzirani, njih 2,5 milijardi koji koriste „Fejsbuk“ istovremeno su i potrošači, oni koji kreiraju određene informacije, fotografije, podatke, poruke.
Na pitanje šta tu država može da uradi, ovaj analitičar Instituta ekonomskih nauka kaže da prvo treba da vodi računa da li su za nivo usluga koje monopolista određuje cene previsoke i da snažnim oporezivanjem utiče antimonopolski. Ali i dodaje:
„Država kod svakog monopola može da uradi vrlo jednostavnu stvar — da naloži cepanje kompanije i formiranje konkurencije. Naprosto, može da donese odluku da se neka kompanija podeli na nekoliko. Bilo je takvih slučajeva u borbi protiv monopola da se kompanija mora pocepati na tri, četiri, pet kompanija i onda se uvodi konkurencija, što zapravo i sprečava monopolsku poziciju“, ukazuje Drašković.
Međutim, on dodaje da je u ovom slučaju bilo očito da postoje razlozi ili neki interesi zašto se to ne radi. Uz to, smatra on, postoji i lenjost konkurencije, zapitavši se zašto se ne formiraju dodatne mreže, ili mreže u drugim zemljama koje će postati konkurent „Fejsbuku“. Nije to, kaže, nikakva velika filozofija ni inovacija.
Posledice sukoba SAD i Kine
Drašković pretpostavlja da će zbog tehnološkog sukoba između „Gugla“ i „Huaveja“, odnosno SAD i Kine, početi da niču novi igrači, konkurencija sa novim platformama u narednoj deceniji, smatra Drašković.
On ne očekuje puno od nove američke inicijative o istrazi.
„Postoji niz mogućnosti da se razviju nove platforme, ali to mora da krene kao inicijativa iz sveta. Nisam siguran da će SAD i njihove vlasti biti spremne da njihovu kompaniju, koja ima prednost u svetu i koju na kraju krajeva mogu da kontrolišu, pocepaju na nekoliko kompanija. Oni će nešto govoriti o njihovom monopolu, ali ništa značajnije, zato što preko njih mogu da kontrolišu određene procese“, skeptičan je Drašković po pitanju rezultata američke istrage tehnoloških giganata po pitanju sprečavanja konkurencije.
A pitanje je koliko bi efekta i imalo bilo koje kažnjavanje monopolista. One novčane kazne nisu imale efekta, jer je kazna uvek znatno manja od prihoda.
Jasno je to na primeru „Fejsbuka“, koji je prošle godine u dva navrata doživeo dramatičan pad akcija na berzi, ali je na kraju godine zabeležio 22,1 milijardu dolara profita, 39 odsto više u odnosu na godinu dana ranije.
Zato i ne čudi kada „Njujork tajms“ zaključuje da borba protiv džinova Silicijumske doline neće biti laka i podseća da je vlada vodila višegodišnje postupke protiv monopola IBM-a i „Majkrosofta“ bez mnogo uspeha. Jedan od razloga je i to što su veliki toliko veliki, da imaju novca za najbolje lobiste i advokate.
