Priča o kineskom ekonomskom rastu kao glavnoj pretnji za američke interese potiče, međutim, isključivo iz Vašingtona, na šta iz Pekinga odgovaraju da će tako biti sve dok Sjedinjene Države svoje interese budu definisale kao dominaciju u svetu, svuda i zauvek. U tome je i ključna razlika između nekadašnje konfrontacije SAD i SSSR-a i aktuelne između SAD i Kine, objašnjava Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik domaćih medija iz Pekinga.
Podsećajući da trgovinski rat Vašingtona i Pekinga traje od prošle godine, Denda navodi da čak i da se neki sporazum napravi i ublaže tarife koje su dve zemlje uvele jedna drugoj, na dugoročnom planu to ništa bitno neće promeniti, i suprotstavljanje dve sile će se nastaviti na svim poljima.
Amerikanci ostaju usamljeni
„U Vašingtonu se upalila crvena lampica kada su shvatili da, kad se saberu sve ekonomske veze i investicije najjačih američkih saveznika sa Kinom, one znatno premašuju trgovinske veze i investicije s Amerikom“, objašnjava Denda u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Prema rečima diplomate Zorana Milivojevića, nije novo da je Kina konkurent i rival, ali je novo da je Kina brže nego što se očekivalo došla u tu poziciju i da ozbiljno ugrožava američki suprematiju.
Period koji se pominjao kao realan da Kina postane ekonomski broj jedan, a to je 2050. godina, kaže on, ozbiljno se skraćuje.
„Uz to, kineski ’Pojas i put‘ otvorio je prostor da Kina na dugoročnoj osnovi obezbedi saradnju velikog broja zemalja u prostoru koji je geostrateški veoma važan, a to je evroazijski. Opasnost je neposredna, a globalni kontekst se ubrzano menja. Amerikanci ostaju usamljeni i sa protekcionizmom i sa korišćenjem sankcija, a stvaraju se neka druga savezništva, recimo između Kine i Rusije, što nije naivna priča i dovodi u pitanje ne samo nadmoć Amerike nego i međunarodni poredak koji je nametnut tom suprematijom“, navodi Milivojević.
Savezništvo Rusije i Kine
Kako napominje ovaj diplomata, Vašington bi trebalo da shvati da je savezništvo Rusije i Kine kontraproduktivno za dugoročne američke interese.
Denda skreće pažnju i na oštro upozorenje koje je ovih dana stiglo iz Pekinga u vidu tzv. „bele knjige“, odbrambenog plana Kine do 2035. godine, u kom se navodi da kineska armija treba da bude „svetske klase“, ali i da se ne isključuje primena sile na Tajvanu.
„Saopštavanje kineskih stavova o strategiji odbrane pada u trenutku kad je Amerika sve agresivnija u dalekoistočnom i azijskopacifičkom regionu i kad je Kina napadnuta simultano na nekoliko važnih tačaka njenih vitalnih interesa: protesti u Hongkongu, američki brodovi plove Tajvanskim moreuzom, otvaranje pitanja ujgurske manjine u Sinđijangu i uz sve to — ekonomski rat. To je deo strategije iscrpljivanja i slabljenja Kine, sve u nadi da će se omesti u tendenciji da bude dominantna sila kroz nekoliko decenija“, kaže Denda.
Opasnost za globalni finansijski sistem
U osvrtu na trgovinski rat SAD i Kine, u kom su s američke strane uvedene tarife na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, a sa kineske na američku u vrednosti od 110 milijardi, dr Katarina Zakić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu ističe da ovo nije prvi ekonomski rat u istoriji, ali da jeste najoštriji, što može imati posledice i na globalnom planu.
Dosadašnja generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je više puta upozoravala do kakvog sloma svetske ekonomije može da dođe ako se ovaj ekonomski rat nastavi, podseća ona.
Američka paranoja
Komentarišući tvrdnju direktora FBI Kristofera Reja da je Kina za SAD ozbiljna kontraobaveštajna pretnja, te da su u Americi postali sumnjivi i kineski studenti, Denda konstatuje da ima mišljenja da su se oblaci makartizma ponovo nadvili nad Amerikom, ali iako još nije došlo do „lova na veštice“, činjenica je da je u SAD prisutna neka vrsta paranoje od Kine.
„Međutim, sve što se događa kad proglasite neku ekonomiju za glavnog neprijatelja, kada govorite o stoletnoj borbi, kada uvodite u rečnik pitanje ideološkog i političkog sistema — zapravo je traženje alibija za ono što se događa, a to je smanjivanje američkog uticaja u svetu. Oni su svesni da dolazi promenjeno vreme, u kome oni više nisu arbitri. Da onaj svet u kome su oni s vrha piramide svima upravljali nestaje, i onda priče o studentima koji doprinose krađi tajni liče na grotesknu situaciju u kojoj je sve upregnuto da se američkom biraču objasni zašto Amerika više nije glavni svetski igrač, a sve to pred izbore“, opisuje situaciju Denda.
On ipak smatra da će Tramp, ako dobije novi mandat na izborima 2020. godine, odnose sa Kinom i Rusijom menjati u pozitivnom smeru.
