Zaboravilo se da je OVK u prvoj polovini devedesetih prošlog veka bila na spisku terorističkih organizacija u Stejt Departmentu, a onda je preko noći „nestala“ sa tog spiska i postala „oslobodilačka“ vojska. Da je OVK bio daleko od oslobodilačke vojske, a mnogo bliže terorističkoj paravojnoj formaciji, koja je činila strašne zločine na teritoriji Srbije, odnosno Kosova i Metohije, među prvima je javno izneo Švajcarac Dik Marti. Evropski poslanik u Savetu Evrope, decembra 2010. godine, uz pomoć srpskih vlasti, podneo je izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i o trgovini ljudskim organima na Kosovu koju je organizovao Hašim Tači.
Pandorina kutija
Od tada, čini se da raste svest o tome da takozvano nezavisno Kosovo vode ljudi okrvavljenih ruku — Hašim Tači, Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj... Tačnije, ljudi koji su po svim raspoloživim dokazima odgovorni za najteže zločine počinjene nad jednim narodom u srcu Evrope. To sada uviđaju i međunarodni zvaničnici, bivši komandati međunarodnih snaga koji su bili na Kosovu, predstavnici međunarodnih civilnih misija, novinari, istraživači, naučnici… I sve više o tome govore — javno.
Sve više o novom imidžu OVK govore i pišu strani mediji — francuski, nemački, američki, a jedan od dokumentaraca koji je ostavio poseban utisak je film „Beskonačni rat“, italijanskog novinara Rikarda Iakona koji će u utorak, 30. jula, u 21 sat i 50 minuta biti emitovan na RTS-u 1, a koji je urađen u italijanskoj produkciji RAI 3.
Da li se „Pandorina kutija“ o tome šta je bila OVK, koja je zapravo jedina istorijska tekovina „nezavisne države Kosovo“, sve više otvara? Da li svet menja svoj pogled na Kosovo i borbu OVK? I koliko „država“, čiji je politički vrh, pa i deo opozicije faktički „viđen“ za Sud za zločine počinjene na Kosovu nad Srbima i dugim nealbancima formiran pod nadzorom Evropske unije na osnovu izveštaja Dika Martija, može da bude poštovana i prihvaćena u međunarodnoj zajednici kao država?
Menja se atmosfera
Nebojša Čović, bivši zamenik predsednika Vlade Srbije i bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, kaže da je naša zemlja, od početka rata na ovim prostorima, pa do bombardovanja 1999. godine u svetskim medijima i u većini političkih krugova bukvalno ocrnjena u negativnoj kampanji. Na pitanje koliko se medijska slika o svemu promenila, Čović odgovara:
„To nije lako, za to će biti potrebno vreme, ali u svakom slučaju se postepeno menja. Setimo se samo kakva je bila medijska kampanja, a koja je prethodila bombardovanju, i kako su Srbi i Srbija ocrnjeni tada u međunarodnoj javnosti. Sve to su smislili i radili nosioci projekta ’nezavisnog Kosova‘ — Amerika, Velika Britanija, Nemačka.“
Njihove su javnosti sistematski podučavane da je Srbija agresor, a Srbi silovatelji i ubice, napominje Čović, uz podsećanje da je OVK u to vreme „promenila stranu“ od terorističke do oslobodilačke organizacije uz pomoć braće Hil, Ričarda Holbruka i ostalih.
„Od čega i od koga oslobodilačku? Kad ovo kažem ne želim da umanjim ni greške naše politike u tom vremenskom periodu, ali OVK nikada nije bila oslobodilačka vojska. To građani Kosova pre svih počinju da raspoznaju, a tu pre svega mislim na Albance, jer njih nije moglo da pogodi veće zlo, od zla koje su dobili — da se ti takozvani bivši komandanti OVK presvuku u odela i lakovane cipele i zasednu u raznorazne kabinete i postanu vlast na prostoru Kosova i Metohije“, uveren je Čović.
Unovčili podršku
Naš sagovornik kaže da se ništa nije slučajno dešavalo u slučaju podizanja OVK, od logistike, pa do naoružanja, ističući tu ulogu NATO-a i Amerike koji su prednjačili. On dodaje da ti isti nisu ni posle potpisivanja Rezolucije 1244, 1999. godine demilitarizovali tu paravojsku, već su joj nedavno faktički omogućili da postane i takozvana „vojska Kosova“. Mi ćemo morati da budemo mudri i strpljivi, jer u Americi još ima elementa duboke države koji neće tako lako da se odreknu nečega od čega su pre svega pojedinci dobro zaradili.
„Nije lako sada izaći iz tog projekta i priznati da je međunarodna zajednica napravila katastrofalnu grešku ne samo agresijom na SRJ, već i pravljenjem paradržave na tlu Srbije u Evropi, a koja u osnovi ima kriminal, terorizma i zločin“, naglašava Čović.
On je uveren da je tako nešto neodrživo i da će tokom vremena idealizacija OVK sigurno pasti, a to se vidi i po stepenu nervoze koja je prisutna kod sadašnjeg političkog establišmenta u Prištini. Koliko će snage i moralne energije međunarodna zajednica imati da uđe u obračun sa ratnim zločinima Albanaca, to će pokazati dani koji dolaze, a na to će uticati i epilog novoosnovanog suda.
OVK ili UČK
Do sada je oko 70 pripadnika OVK u ovom ili onom svojstvu sedelo na sudskoj klupi u Specijalizovanom sudu u Hagu za zločine OVK. Među njima najpoznatiji je Ramuš Haradinaj, koji je već dva puta bio u Haškom tribunalu, ali je kaznu izbegao jer nije bilo svedoka.
Inače, „oslobodilačka vojska Kosova“ ili na albanskom Ushtria Çlirimtare e Kosovës (UÇK), prema nalazima državnih organa republike Srbije, ali i zapadnih obaveštajnih službi, uglavnom se finansirala trgovinom drogom, dok je i dobar deo ostalih sredstava prikupljen kriminalnim aktivnostima. OVK je zvanično osnovana 1994, a prvi put u javnost je izašla 1996. godine. Odmah je i iznela svoje cilj — nezavisno Kosovo. Doduše, delovi OVK su zastupali i cilj pripajanja svih albanski naseljenih područja — Srbije, Makedonije, Crne Gore i Grčke državi Albaniji i samim tim stvaranje „velike Albanije“. Osnivač i vođa terorističke OVK je sve do smrti 1998. godine bio Adem Jašari, koji je početkom devedestih godina prošlog veka osnovao najorganizovaniju terorističku grupu „Jašari“, a posle uništenja grupe najznačajnije mesto preuzima Hašim Tači sve do raspuštanja OVK 1999. godine.