Sporazum je potpisan 1999. godine kako bi ograničio prodaju zlata i kako bi pomogao stabilizaciju tržišta ovog metala, jer su se sporadične prodaje devedesetih godina prošlog veka obično odvijale iza zatvorenih vrata evropskih centralnih banaka, od kojih neke poseduju velike zlatne rezerve, a na taj način su uticale na cenu zlata i podrivale stabilnost tržišta.
„Potpisnici potvrđuju da zlato ostaje važan element globalnih monetarnih rezervi, jer i dalje daje beneficije od diversifikacije imovine, i nijedan od potpisnika ne planira da proda značajnije količine zlata“, stoji u izjavi Evropske centralne banke (ECB).
Sporazum je prvobitno potpisalo 15 evropskih centralnih banaka, da bi se broj potpisnica kasnije proširio na 22, a cilj sporazuma bio je da ograniči količine koje jedna banka može da proda tokom godine. Tokom dve decenije, cene zlata porasle su sa vrednosti od oko 300 dolara po unci, na maksimalnih 2.000 dolara 2011. godine. U međuvremenu, trenutna cena od 1.400 dolara za uncu gotovo da se i nije promenila nakon ove najave banaka.
Poslednja verzija sporazuma bila je na snazi do 24. septembra ove godine.
„To je potpuno ispravna odluka“, rekla je Natali Dempster iz Svetskog saveta za zlato.
„Najveća promena je u ponašanju centralnih banaka. Dok su 1999. godine one prodale 500 tona zlata, prošle godine otkupile su rekordne količine“, kaže Dempsterova.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su prošle godine otkupile 651 tonu zlata u vrednosti od skoro 30 milijardi dolara, a najveći udeo u otkupu imale su Poljska i Mađarska.
