Od ukupne količine od 0,038 odsto CO2 u vazduhu, priroda proizvodi 96 odsto, a ljudi preostala četiri procenta (0,00152 odsto). U situaciji kada smo svakodnevno svedoci ekstremnih meteoroloških dešavanja u pojedinim delovima planete i kada su ljudi ugroženi uraganima, monsunima, olujama, paklenim temperaturama, požarima, poplavama i klizištima — razumljivo je što čovek pokušava da se „opere“ od krivice za ove nepogode.
Dok jedni tvrde da je čovek isključivi krivac za globalno otopljavanje i za klimatske promene, drugi naučnici kažu da je ljudska odgovornost za klimatske promene, koja su uočene u prošlom veku — neopravdano preterana. Oni, takođe, tvrde da katastrofalna predviđanja zbog klimatskih promena — nisu realna.
Kao glavni krivac među gasovima sa efektom staklene bašte CO2 je prvi stavljen na stub srama, a sa njim i korišćenje fosilnih goriva, pa je sve izraženija kampanja za smanjivanje i(li) totalnu eliminaciju korišćenja, ne samo mazuta, već i benzina i dizela, a u ovoj zelenoj akciji najgore je prošao ugalj — tako da se sve češće pojavljuju studije u kojima se tvrdi da ljudi masovno umiru zbog produkata koje ispuštaju termoelektrane u kojima se sagoreva ovaj energent.
O tome da li smo sami krivi za klimatske promene, možemo li i kako da ih ublažimo, kako da zaštitimo životnu sredinu i gde je Srbija danas u odnosu na odgovorni ekološki pristup razvoju u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Danijelom Božanić, stručnjakom za klimatske promene.
