Samo u glavnom gradu Srbije, od januara do maja, poseta Kineza beleži rast od 77 odsto i ostvareno je 56 hiljada noćenja, što je, s obzirom da se radi o prekomorskoj destinaciji, sjajan rezultat.
„Prosečan kineski turista u Srbiju dolazi u grupnoj turi, ima oko 50 godina, u svakom gradu zadrži se u proseku dva dana, spava u solidnom hotelu i spreman je da potroši van pansiona“, kaže za Sputnjik Irena Čalikjan, iz turističke agencije „Sabra“, koja više od 10 godina dovodi Kineze u Srbiju.
„To su grupe koje obilaze ceo Balkan; nikada ne dolaze samo zbog Srbije. Sve zavisi od njihovog programa, ali najčešće kreću od Beograda, nekada dođu na polovini ture, a nekada u njemu završavaju posetu. Shodno tome mi imamo različite programe: obilaze Novi Sad ili idu ka Nišu, ponekad i ka Zlatiboru; kućica na Drini u Bajinoj Bašti i manastiri nezaobilazne su destinacije, a ponekad idu i do Đerdapa“, kaže ona.
Zašto baš Srbija i Beograd
Zbog značajnog rasta broja stranih turista, Beograd je 2015. godine postao član Svetske asocijacije gradova u turizmu, a iste godine na Sajmu u Šangaju dobio je priznanje kao najzanimljivija destinacija i imao je najposećeniji štand. Ove dve činjenice u Kini su ga bukvalno lansirale na turističko tržište.
„Glavni adut Srbije u privlačenju turista iz Kine je bezvizni režim, a Beograd se na osnovu toga izborio da bude ’hab‘ — centar iz koga će obilaziti druge gradove, ali i zemlje regiona“, objašnjava direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović.
„Kinezi nam dolaze iz 20 gradova, svi su ili regionalni ili svekineski centri, a to znači da su po nečemu značajni i da su im prihodi veoma dobri. U roku od samo dve godine promenio se odnos između onih koji putuju u sopstvenoj režiji i onih koji putuju u organizovanim turama, i to u korist ovih prvih. Menja se i starosna struktura. Nekada su to bili ljudi srednjih godina, pa porodice, a sada imamo i sve veći broj mladih ljudi“, kaže Popović.
Pljeskavica i pečenje pobeđuju hamburger
„Naše viđenje Kineza, koje se zasniva na opažanjima od pre 30 ili 40 godina, palo u vodu: oni su danas rado viđeni gosti, jer su dobri potrošači. Lanac brze hrane ’Mek Donalds‘ i domaća brza hrana ih ne zanimaju, a novac ostavljaju u skupim restoranima“, kaže.
„Zanimaju ih lokalni običaji, lokalna kultura i hrana; nemaju nikakve predrasude kada je u pitanju bilo koja zemlja koju posećuju, pa tako i naša, a potpuno su operisani od bilo koje vrste predrasuda, jer žive u jednoj velikoj, značajnoj kulturi, tako da ih sve zanima“, kaže prvi čovek Turističke organizacije Beograda.
On dodaje i da su turistički radnici Beograda i Srbije morali da se potrude da gostima iz Kine obezbede dobar pristup internetu, jer funkcionišu preko mobilnih telefona, posebno preko aplikacije „Vi čet“, koja zaokružuje dosta potreba u životu jednog čoveka, od bankovnog računa, do fotografija sa puta.
Selfi — najbolja reklama za Srbiju
„U proseku, jedan kineski turista u Beogradu uslika čak 1.000 fotografija, gotovo sve ih podeli na toj mreži i tako privuče nove turiste u Srbiju. Zbog svega toga Turistička organizacija Beograda upravo privodi kraju novu javnu nabavku za sledeću turu promotivnih aktivnosti preko interneta u zemlji u kojoj kompanija ’Gugl‘ i aplikacija ’Vajber‘ ne funkcionišu. Moramo da pronalazimo načine da tamo budemo vidljivi, internet je važan, ali su ipak ključni saradnici koje imamo u Kini“, kaže Popović.
„Zahvaljujući pre svega političkim i ekonomskim odnosima između naše dve zemlje mi smo dosta toga preskočili. Sedimo na tim sastancima koji se jedne godine organizuju u Kini, jedne u Evropi ili Severnoj i Južnoj Americi, često sa kolegama iz našeg dela sveta, i oni ne mogu da se načude kako smo mi tako daleko došli za tako kratak vremenski period. Uspeli smo uz pomoć kineskih prijatelja“, ističe Popović.
Srbija povezala region
„Srbija je uradila još jedna važan korak u privlačenju turista iz narodne Republike Kine. Iako se u borbi za tržište ne biraju sredstva, BiH i Crna Gora su itekako zainteresovane za kineskog gosta, pa je naše resorno Ministarstvo iniciralo zajednički rad na ovom poslu“, kaže za Sputnjik potpredsednik Vlade i ministar turizma Rasim Ljajić.
„Zemlje regiona nisu naši konkurenti u tome, mi ih vidimo kao potencijalne partnere, iz prostog razloga što kineski turisti tokom jednog putovanja žele da obiđu najmanje dve, a često i tri zemlje. Zato smo nastojali da kreiramo zajednički turistički proizvod sa Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom. Razgovarali smo i sa Makedonijom, sve u cilju privlačenja što većeg broja kineskih turista“, kaže on.
Lako merljivi rezultati u ovoj grani privrede kažu da je recept Ministarstva turizma dobar. Srbiju je prošle godine posetilo 102.000 turista iz Kine. To je rast od 98 odsto u odnosu na 2017. godinu. Takođe, u prvih pet meseci ove godine bilo ih je za 33 odsto više u odnosu na isti period 2018. godine. Ostvareno je čak 78.000 noćenja, što je rast od 53 odsto.
„Nastojaćemo da kroz intenzivne promotivne kampanje, na kineskom tržištu sa jedne strane, a sa druge sa sadržajnom turističkom ponudom, povećamo broj kineskih turista“, kaže ministar Ljajić.
„Bezvizni režim vidimo kao veliku šansu, jer ono što je turistima danas najvažnije, to je da lako dođu do određene destinacije: prvi uslov je bezvizni režim, a drugi direktne avio linije. Nažalost, sada nemamo direktan let između Pekinga i Beograda, ali postoje dobre veze sa drugih destinacija, tako da je broj kineskih turista uprkos ukidanju tog leta nastavio da raste“, zaključio je ministar Ljajić.
Evropu poslednjih godina poseti između 12 i 15 miliona gostiju iz Kine. Evropska turistička akademija predviđa da će do kraja sledeće godine Stari Kontinent poželeti da vidi čak 20,8 miliona turista. Očigledno je da će Srbija ovu činjenicu iskoristiti na najbolji način.