U jednoj iscrpnoj analizi, „Blumberg“ postavlja pitanje „koja zemlja je vodeća svetska ekonomija“, i odmah odgovara:
„To nije Amerika. Prema većini pokazatelja, Kina je pretekla Sjedinjene Države i nastavlja da im odmiče... Ako se sadašnje stope godišnjeg privrednog rasta održe — oko šest odsto u Kini i oko dva odsto u SAD — za manje od dve decenije kineska ekonomija biće duplo veća od američke“.
A kad smo već kod prognoza, ugledna londonska kuća „IHS Markit“ navodi i da Indija, osim što ove godine preskače Veliku Britaniju na petom mestu, do 2025. godine treba od Japana da preuzme treće mesto na listi vodećih ekonomskih sila.
Pritom, istraživanje nemačkog „Instituta za svetsku ekonomiju“ iz Kila pokazalo je i da su kineski krediti ostatku sveta, sa 500 milijardi dolara u 2000. godini, do 2017. porasli na preko pet biliona dolara, čime je ta zemlja „postala najveći svetski zajmodavac, znatno veći od MMF-a ili Svetske banke“.
Imajući pak u vidu da su te dve institucije u jednom dokumentu Pentagona koji je objavio „Vikiliks“ (pod naslovom „Finansijski instrument nacionalne moći i nekonvencionalni američki rat“) razotkrivene kao „nekonvencionalno oružje“ za sprovođenje američkih interesa u inostranstvu, nimalo ne treba da čudi što Sergej Rjabkov, zamenik ruskog šefa diplomatije, poziva međunarodnu zajednicu da „krene ka nezavisnosti od finansijskog sistema koji kontrolišu SAD i američkog dolara kao ključne valute“.
S obzirom na trendove relativnog ekonomskog opadanja Zapada u odnosu na Istok, taj poziv dobija sve više smisla.
Može li Zapad da zaustavi ekonomski rast Istoka? Da li će svetom zavladati neki novi ekonomski poredak, drugačiji od onog koji je stvoren posle Drugog svetskog rata? Kako će se to odraziti na geopolitičke odnose u svetu?
Zaostajanje u naučno-tehnološkom razvoju
To su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar Siniša Ljepojević.
„Zapad je propustio šansu da spreči ekonomski napredak Kine i Indije“, komentariše Branko Pavlović prognoze, poput one koju objavljuje „Standard čarterd“, multinacionalna finansijska korporacija bazirana u Londonu, koja predviđa da će do 2030. godine među 10 najvećih svetskih ekonomija njih sedam biti sadašnje zemlje u razvoju, a da će Indija preskočiti Ameriku na drugom mestu te liste.
„Barem u narednih 10 godina ništa ne može da spreči takav razvoj događaja. Prognoze njihovog daljeg ekonomskog napretka potpuno su osnovane i zato treba očekivati da će Zapad pokušati da podgreva tenzije u regionu ne bi li uspeo da uspori njihov napredak.“
Istorijski tok, koji je doveo do toga da nekadašnja kolonija sad iz grupe pet najrazvijenijih zemalja sveta izbacuje svog kolonizatora, jeste neminovan, smatra Siniša Ljepojević. A koreni takvog razvoja prilika sežu do američkog predsednika Ronalda Regana i britanske premijerke Margaret Tačer, koji su se odlučili za destruktivnu ekonomsku filozofiju po kojoj će drugi raditi dok će kod njih dolaziti da se školuju i da troše.
„Tako je, pod izgovorom reformi, došlo do deindustrijalizacije zapadnih zemalja. Usledila je monetarizacija njihovih privreda, zasnovanih na finansijskim špekulacijama kojima se veštački održava vrednosti tih ekonomija“, kaže Ljepojević.
„Najveći problem Zapada, međutim, danas je zaostajanje u naučno-tehnološkom razvoju. O tome rečito svedoči primer iz Velike Britanije, koja je prva na svetu, 1956. godine, dobila nuklearnu elektranu, a danas ih u Britaniji grade Kinezi“, dodaje Ljepojević.
Imajući u vidu takve tendencije relativnog ekonomskog opadanja Amerike i Zapada uopšte u odnosu na konkurente, postavlja se pitanje do kada će svet pristajati na dominaciju finansijskog sistema koji kontroliše Amerika.
„Jedan od efikasnih i relativno brzih načina za umanjivanje uloge dolara jesu sistemi plaćanja koji su paralelni američkom SVIFT-u, kakve sad razvijaju Rusija, Kina i Evropska unija“, ističe Branko Pavlović.
Sadašnja pak zavisnost od SVIFT-a i dolara, koju američka TV mreža „Si-En-Bi-Si“ opisuje kao „moćno oruđe“, jer bilo koja transakcija, sprovedena u američkim dolarima, automatski te trgovinske partnere dovodi pod američku jurisdikciju, Branko Pavlović opisuje kao državni terorizam i mafijaško ponašanje.
„Ono će ostatak sveta samo naterati da se još brže ujedini kako bi se od toga odbranio“, tvrdi Branković.
Izvlačenje iz okrilja dolara
S tim u vezi, prošlogodišnji samit BRIKS-a ta televizijska mreža nazvala je „pozivom na ustanak protiv dolarske hegemonije sa ciljem stvaranja dedolarizovane ekonomije“. Tokom juna ove godine, predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping i premijer Indije Narendra Modi održali su dva trilateralna sastanka, najpre u Biškeku, u okviru Šangajske organizacije za saradnju, a potom i u Osaki na Samitu G20, na kojima su jedna od glavnih tema bili upravo ekonomija i dalje produbljivanje saradnje tih zemalja.
Ipak, smatra Branko Pavlović, neće se žuriti sa napuštanjem dolara kao rezervne svetske valute, iz prostog razloga što je tim zemljama potrebno još neko vreme kako bi zamajac razvoja dao rezultate, kako bi sa te platforme ubrzali proces izvlačenja iz okrilja dolara.
Istovremeno, kao da i na Zapadu sazreva uverenje da se vreme dominacije američkog dolara bliži svom (prirodnom) kraju. U tekstu pod naslovom „Dolar će dominirati još neko vreme“, „Fajnenšel tajms“ opisuje sastanak u Cirihu koji su u maju organizovali MMF i Švajcarska nacionalna banka. Na njegovom početku pročitana je analiza Berija Ajhengrina, profesora s Berklija, u kojoj se navodi da će se „dominacija dolara jednog dana okončati“, kao što se to dogodilo i drugim valutama koje su imale status rezervne svetske valute kada je svet iznova postajao multipolaran.
„Ekonomisti sa Berklija smatraju da će svet ponovo postati multipolaran“, navodi se u analizi.
„Dolar će svoju funkciju rezervne svetske valute izgubiti stvaranjem multipolarnog sveta. To je prirodan i neminovan tok istorije... I dalje oko 63 odsto svetskih deviznih rezervi čine dolari. Ipak, već sada je jasno da je era dolara završena — kao dijagnoza terminalne bolesti, smrt će zasigurno nastupiti, samo što niko ne zna precizno kada će se to dogoditi“, zaključuje Siniša Ljepojević.
