Priznanje premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva da su Makedonci krali tuđu istoriju Antić shvata kao političku izjavu. Reč je, kako kaže, o državi koja više nije demokratska, dok je sam Zaev doveden da „završi neke poslove“.
„Koliko sam nekada davao značaja onome što su ranije izjavljivali o vezama sa antičkim Makedoncima, toliko dajem i sada značaja Zaevu. On je politički avanturista, on je strip negativac, ne čak ni filmski, i spreman je da učini sve da ostane na vlasti“, navodi Antić, dodajući da ne može biti nacije bez osnivačkog mita.
„Poraženi su od čeda prosvetiteljstva koje nikako da umre, a to je nacija. Mi danas živimo u trećoj deceniji produženog puberteta nacionalnih Crnogoraca, Bošnjaka, kosovskih Albanaca, pa i Albanaca iz Albanije“, smatra naš sagovornik.
On podseća da je još Kiro Gligorov rekao da Makedonija i makedonska nacija postoje od 1945. godine.
Komunizam doživeo slom ali ne i njegovi projekti
Na pitanje kako to da je komunizam doživeo slom, ali projekti poput makedonske i crnogorske nacije, koje je začeo, opstaju, istoričar Milan Gulić kaže da je odgovornost i na ponašanju Srbije i Srba. Kao primer navodi da je, učestvujući u jednoj konferenciji u Bitolju prošle godine, bio jednako napadnut od makedonskih istoričara i od nekih iz Srbije, koji su njega i još nekolicinu beogradskih istoričara optuživali da negiraju makedonski identitet, samo zato što su tvrdili da je on nastao posle Drugog svetskog rata.
Gulić, međutim, smatra da je od novostvorenih identiteta najveću štetu srpskom narodu nanelo, ne makedonsko pitanje, već projekat crnogorske nacije, takođe stvoren posle 1945. godine.
„Taj projekat bi možda bio potpuno neuspešan, da se nije dogodila vlast Mila Đukanovića, kojom je on dobio potpuno drugačije obrise nacije, na progonu svega što je srpsko. Međutim, najveći problem sa nama je što su identiteti i avnojevske granice ostali ukorenjeni kod ljudi i izvan Makedonije i Crne Gore, pa je danas teško mnogima i u Srbiji objasniti da u Crnoj Gori žive Srbi i da čak čine trećinu stanovništva. Kada čitava ta propaganda nije uspela da jednu trećinu ljudi utera u tor crnogorske nacije, onda je to zaista ozbiljan broj, sa kojim moramo računati“, uveren je Gulić.
Po mišljenju Čedomira Antića, Srbija ima mogućnost da zaustavi takvo ponašanje crnogorskih vlasti, ne samo putem diplomatije i zaštitom tamošnjih Srba, već i većom aktivnošću prema Crnoj Gori.
„Recimo, koliko nama smeta napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, toliko bi Podgorici smetalo lišenje slobode ljudi koji joj donose novac. Jedan dobar napad na njih bi Đukanovića vrlo brzo prizemio, i to možda na nos“, kaže Antić, koji veruje da će crnogorska vlast ići na dalju radikalizaciju kada je u pitanju SPC.
Kosovari ne postoje
U osvrtu na još jedan identitetski inženjering u regionu, i to na onaj koji pokušavaju kosovski Albanci, izmišljajući „Kosovare“, Gulić navodi da Priština gradi svoju navodnu nezavisnost na terorističkoj delatnosti, prljavom novcu i podrivanju međunarodnog prava, napominjući da ništa neće biti gotovo, ukoliko ih sama Srbija ne prizna.
Antić ne veruje da postoji mogućnost da se stvori kosovska nacija, ali ni da će kosovskim Albancima biti dozvoljeno da se ujedine sa Albanijom, i to zbog dva razloga:
„Prvo, neće im dati velike sile, a drugo oni sami imaju problem, jer bi se ulaskom Kosova u sastav Albanije dugoročno promenio odnos između dva plemena, Gega i Toski i to na štetu Toski“, zaključuje ovaj istoričar.
