Godišnje bacimo 250.000 tona hrane

CC0 / piksabej / Hrana
Hrana - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, a u Evropskoj uniji — čak 90 miliona tona, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu.

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem, a kod nas se najviše bacaju voće i povrće, zatim piletina, riba, mlečni i pekarski proizvodi. Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Predstavnica „VVF“ Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće, i to najviše zbog toga što je neodgovarajuće veličine i oblika.

„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer sa jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a sa druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni“, navela je Dragović.

Dragović ističe i da bacanje hrane predstavlja ekološki problem, i to zbog nekoliko razloga. Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte, a zbog novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

„Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta“, ukazala je Dragović.

Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

„U saradnji sa hotelima na novom projektu ’VVF Adria‘, koji je pokrenut radi sprečavanja bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane“, navela je Dragović. Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

„Posle sprovedenih istraživanja, ’VVF‘ je izdala izveštaj u kojem je zaključila da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja“, kaže Dragović.

„Tu dolazimo i do ličnog momenta — šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da „VVF“, osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou odluka Vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe“, zaključila je Dragović.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala