Nije jasno zašto i kako su tako brzo nargile postale ovoliko popularne. Ivan Đorđević, vlasnik beogradskog kafea „Kandahar“, za Sputnjik kaže da je u početku, kada ih je uneo u lokal, pušilo vrlo malo ljudi, uglavnom oni koji su se sa nargilom susreli na letovanju u Turskoj ili Egiptu. Devet godina kasnije u njegovom lokalu malo ko zapali cigaretu.
![U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112037/30/1120373044_0:0:2730:2048_600x0_80_0_0_b502c4169f7a43240ebcd9fda1d87a2f.jpg)
„To je trenutno nekakva moda u celoj Evropi. Većinom puše mladi ljudi koji su to videli jedni od drugih. Prenosi se i putem društvenih mreža. Mislim da su društvene mreže najviše doprinele da se ovaj trend tako brzo raširi, da pušenje nargile postane jako popularno“, kaže Đorđević.
Aroma umesto nikotina
U njegovom lokalu puši se isključivo aromatični duvan, dok je u nekim lokalima moguće naručiti i beznikotinski, dakle, samo aromu. I ove nargile imaju osvežavajuć i bogat ukus dima iz lule, a na tržištu ih ima više od 100. Nudi ih nekoliko uvoznika. Kilogram duvana košta 5.000 dinara, a za jednu nargilu koja u Beogradu košta između 600 i 700 dinara potrebno je 20 do 25 grama.
Dakle, reč je o unosnom poslu za ugostitelje koji moraju da ispune određene uslove kako bi od Uprave za duvan Ministarstva finansija dobili licencu za prodaju duvanskih proizvoda. Reč je o dozvoli koju ima svaki kafić koji prodaje cigarete.
Posle časa na nargilu
Unosan posao ima i svoje mane — sve je više maloletnika koji puše. U barovima koji su pored škola, a takvih je u Beogradu mnogo, sa nargilom se provodi vreme izgubljenog časa ili velikog odmora.
„Dešavalo se više puta da dolaze sa roditeljima i da svi zajedno puše“, priča nam Đorđević.
„Ljudi su neupućeni u to da je ukus koji se stavlja u nargilu — štetan. Ima u sebi nikotina drugih sastojaka. Mislim da to nije za decu mlađu od 18 godina. Više puta smo imali problema sa decom. Njihov je odgovor: ’Ja pušim nargilu i sa tatom i mamom. Kako vi to možete da mi zabranite‘. Ipak pokušavamo na sve moguće načine da to sprečimo u našem lokalu“, objašnjava nam ovaj ugostitelj.
![U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112037/31/1120373109_0:0:2730:2048_600x0_80_0_0_961ad2a3b8f8f0e408910f4810200501.jpg)
Dodatni problem je činjenica da konobar gostima ne može da traži ličnu kartu. Uz to, ne ponašaju se svi odgovorno kao vlasnik lokala sa kojim smo razgovarali.
U kafiću nekoliko stotina metara dalje zatekli smo maloletne devojke koje puše nargilu. Kažu da roditelji znaju gde su, ali da nisu oduševljeni pušenjem nargile, iako u tom lokalu mlađima služe isključivo beznikotinski duvan.
„Nema nekog posebnog zadovoljstva, jednostavno, to je sad fora kod nas mladih. Prosto, to svi rade, pa što ne bismo i mi. Kad si nervozan, onda zapališ cigaru, ona te smiri. Nargila ne smiruje, ona je više fazon i fora. Uopšte nema dodirnih tačaka sa cigaretom, eventualno samo što izlazi dim i to je to. Uopšte nije isto“, tvrdi jedna sedamnaestogodišnja devojka.
![U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112037/30/1120373010_0:0:2730:2048_600x0_80_0_0_125816431a4a4e5bb56201b847eb2b4c.jpg)
Kancerogeni katran
Međutim, primarijus doktor Petar Borović, čovek koji više od četiri decenije kroz različite institucije, a posebno kroz savetovališta za odvikavanje od pušenja, ukazuje na štetnost duvana, ističe da se i u dodacima za nargile stvara ogromna količina kancerogenog katrana.
„Kada on dođe u dodir sa plućima, dolazi do mutacije i potencijalno se stvaraju kancerogena žarišta“, upozorava doktor Borović.
„Ljudi to ne osećaju i misle da doživljavaju nešto drugo, pošto se dim hladi. Neprijatni efekti su maskirani začinima, često istočnjačkim, vrlo intenzivnim, tako da ljudi misle: ’Pa šta, ovo je slatko, prijatno, ukusno, ne pravi mi štetu‘. Treba im detaljno objasniti, pre svega preko medija, da je šteta ista kao kod duvana, a kod duvana je do sada potvrđeno 7.600 otrovnih komponenti u malim koncentracijama i negde oko 70 kancerogenih“, naglašava ovaj lekar specijalista.
Roditelji oprez!
On dodaje da roditelji koji dozvoljavaju deci da puše nargile, ili u dimu uživaju zajedno, i te kako utiču na njihovu odluku da jednog dana budu pušači.
![U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost U Srbiji i roditelji uvlače decu u opasnu zavisnost - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112043/23/1120432367_0:0:2303:2048_600x0_80_0_0_3796227ae36426f6969c25fa8c4cb6a5.jpg)
„Roditelji prave izuzetno krupnu grešku misleći: ’Dete je sa mnom, neće mu se ništa loše dogoditi, važno je da ne ode na neko gore mesto‘. Zapravo ga navikavaju na nešto loše. Nedavno sam imao predavanje u Kaliforniji, često gostujem i u Australiji, svuda u Evropi — kada spomenete pušenje cigareta ili nargile, ljudi vas gledaju zapanjeno, to kod njih ne dolazi u obzir“, objašnjava Borović.
On ističe da je duvan priprema mozga za droge, jer praktično nema narkomana koji nije bio pušač, jer cigareta je zavisnost, pa i nargila. Borović apeluje na roditelje da nipošto nargilu ne predstavljaju deci kao uživanje.
Apelu se pridružuje i vlasnik nargila bara sa kojim smo razgovarali.
„Odrasli pušenje nargile doživljavaju kao užitak, pre svega zato što su smrdljivi duvanski dim zamenili prijatnim voćnim mirisom. Međutim, oni su odrasli i svesni rizika po zdravlje, a deca nisu“, zaključuje Ivan Đorđević.