Nije jasno zašto i kako su tako brzo nargile postale ovoliko popularne. Ivan Đorđević, vlasnik beogradskog kafea „Kandahar“, za Sputnjik kaže da je u početku, kada ih je uneo u lokal, pušilo vrlo malo ljudi, uglavnom oni koji su se sa nargilom susreli na letovanju u Turskoj ili Egiptu. Devet godina kasnije u njegovom lokalu malo ko zapali cigaretu.
„To je trenutno nekakva moda u celoj Evropi. Većinom puše mladi ljudi koji su to videli jedni od drugih. Prenosi se i putem društvenih mreža. Mislim da su društvene mreže najviše doprinele da se ovaj trend tako brzo raširi, da pušenje nargile postane jako popularno“, kaže Đorđević.
Aroma umesto nikotina
U njegovom lokalu puši se isključivo aromatični duvan, dok je u nekim lokalima moguće naručiti i beznikotinski, dakle, samo aromu. I ove nargile imaju osvežavajuć i bogat ukus dima iz lule, a na tržištu ih ima više od 100. Nudi ih nekoliko uvoznika. Kilogram duvana košta 5.000 dinara, a za jednu nargilu koja u Beogradu košta između 600 i 700 dinara potrebno je 20 do 25 grama.
Dakle, reč je o unosnom poslu za ugostitelje koji moraju da ispune određene uslove kako bi od Uprave za duvan Ministarstva finansija dobili licencu za prodaju duvanskih proizvoda. Reč je o dozvoli koju ima svaki kafić koji prodaje cigarete.
Posle časa na nargilu
Unosan posao ima i svoje mane — sve je više maloletnika koji puše. U barovima koji su pored škola, a takvih je u Beogradu mnogo, sa nargilom se provodi vreme izgubljenog časa ili velikog odmora.
„Dešavalo se više puta da dolaze sa roditeljima i da svi zajedno puše“, priča nam Đorđević.
„Ljudi su neupućeni u to da je ukus koji se stavlja u nargilu — štetan. Ima u sebi nikotina drugih sastojaka. Mislim da to nije za decu mlađu od 18 godina. Više puta smo imali problema sa decom. Njihov je odgovor: ’Ja pušim nargilu i sa tatom i mamom. Kako vi to možete da mi zabranite‘. Ipak pokušavamo na sve moguće načine da to sprečimo u našem lokalu“, objašnjava nam ovaj ugostitelj.
Dodatni problem je činjenica da konobar gostima ne može da traži ličnu kartu. Uz to, ne ponašaju se svi odgovorno kao vlasnik lokala sa kojim smo razgovarali.
U kafiću nekoliko stotina metara dalje zatekli smo maloletne devojke koje puše nargilu. Kažu da roditelji znaju gde su, ali da nisu oduševljeni pušenjem nargile, iako u tom lokalu mlađima služe isključivo beznikotinski duvan.
„Nema nekog posebnog zadovoljstva, jednostavno, to je sad fora kod nas mladih. Prosto, to svi rade, pa što ne bismo i mi. Kad si nervozan, onda zapališ cigaru, ona te smiri. Nargila ne smiruje, ona je više fazon i fora. Uopšte nema dodirnih tačaka sa cigaretom, eventualno samo što izlazi dim i to je to. Uopšte nije isto“, tvrdi jedna sedamnaestogodišnja devojka.
Kancerogeni katran
Međutim, primarijus doktor Petar Borović, čovek koji više od četiri decenije kroz različite institucije, a posebno kroz savetovališta za odvikavanje od pušenja, ukazuje na štetnost duvana, ističe da se i u dodacima za nargile stvara ogromna količina kancerogenog katrana.
„Kada on dođe u dodir sa plućima, dolazi do mutacije i potencijalno se stvaraju kancerogena žarišta“, upozorava doktor Borović.
„Ljudi to ne osećaju i misle da doživljavaju nešto drugo, pošto se dim hladi. Neprijatni efekti su maskirani začinima, često istočnjačkim, vrlo intenzivnim, tako da ljudi misle: ’Pa šta, ovo je slatko, prijatno, ukusno, ne pravi mi štetu‘. Treba im detaljno objasniti, pre svega preko medija, da je šteta ista kao kod duvana, a kod duvana je do sada potvrđeno 7.600 otrovnih komponenti u malim koncentracijama i negde oko 70 kancerogenih“, naglašava ovaj lekar specijalista.
Roditelji oprez!
On dodaje da roditelji koji dozvoljavaju deci da puše nargile, ili u dimu uživaju zajedno, i te kako utiču na njihovu odluku da jednog dana budu pušači.
„Roditelji prave izuzetno krupnu grešku misleći: ’Dete je sa mnom, neće mu se ništa loše dogoditi, važno je da ne ode na neko gore mesto‘. Zapravo ga navikavaju na nešto loše. Nedavno sam imao predavanje u Kaliforniji, često gostujem i u Australiji, svuda u Evropi — kada spomenete pušenje cigareta ili nargile, ljudi vas gledaju zapanjeno, to kod njih ne dolazi u obzir“, objašnjava Borović.
On ističe da je duvan priprema mozga za droge, jer praktično nema narkomana koji nije bio pušač, jer cigareta je zavisnost, pa i nargila. Borović apeluje na roditelje da nipošto nargilu ne predstavljaju deci kao uživanje.
Apelu se pridružuje i vlasnik nargila bara sa kojim smo razgovarali.
„Odrasli pušenje nargile doživljavaju kao užitak, pre svega zato što su smrdljivi duvanski dim zamenili prijatnim voćnim mirisom. Međutim, oni su odrasli i svesni rizika po zdravlje, a deca nisu“, zaključuje Ivan Đorđević.
