„Treba biti beskrajno naivan, poprilično glup, pa poverovati u ovu najnoviju storiju o Diani Budisavljević koja je ’iz kandži krvožednih ustaša‘, odnosno iz njihovih ’logora smrti‘ spasila desetak hiljada srpske dece...“, prenose desničarski mediji.
Sinhronizovani napad na film može se da se sažme u ciničnu tvrdnju, koju je preneo portal „Narod“, da je poređenje akcije Diane Budisavljević sa Oskarom Šindlerom, koji je spasao Jevreje iz nacističkih logora — „neumesno“.
Oni pišu da, navodno, ljudi (odnosno deca) kojima je pomagala Diana Budisavljević, izvlačeći ih iz ustaških logora u kojima su umirali od tifusa i gladi — „nisu bili direktno životno ugroženi, odnosno život im nije bio ugrožen u smislu da ga nekim direktnim postupkom želi oduzeti neki državni sistem ili čovek“.
U nastojanju da dezavuišu film koji je pobedio na Pulskom festivalu i koji, prvi put od osamostaljenja Hrvatske, govori o posledicama ustaškog genocida nad Srbima u ustaškoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), razni komentatori tih medija ironično nazivaju humanitarku Dianu Budisavljević „osobom sa natprirodnim moćima“.
I Građanska inicijativa „Ivo Pilar“ (naziv dat po „pravašu“ i hrvatskom nacionalisti iz tridesetih godina prošlog veka), negira autentičnost akcije spasavanja srpske dece iz logora u zločinačkoj NDH, a desničari nastoje da zasluge za pomoć deci pripišu ustaškim vlastima, tvrdeći „da bez njih ništa ne bi bilo moguće“.
Za niz desničarskih portala u Hrvatskoj „priča o Diani Budisavljević je dokaz kako se ideologijom, iskrivljavanjem činjenica i nametanjem lažnog kolektivnog sećanja falsifikuje istorija“.
Istovremeno, desničari pokušavaju da negiraju ili da dovedu u pitanje patnju na hiljade srpskih mališana i akciju spasavanja, navodeći da je Diana Budisavljević pisala dnevnik na nemačkom, a da je hrvatskoj javnosti dostupan samo prevod.
Citiraju se i stavovi Građanske inicijative „Ivo Pilar“ — da se o Diani Budisavljević nije govorilo do pre desetak godina, te da je cela priča sumnjiva i izmišljena.
Za desničare je posebno neprihvatljivo to što je film napravljen u koprodukciji Hrvatske, Srbije i Slovenije.
Poznati hrvatski književnik Miljenko Jergović, koji veoma pohvalno piše o ovom filmu, napominje da je Budisavljević u dnevniku zabeležila i da je nadbiskup Stepinac odbio da joj pomogne u prvi mah i da joj je savetovao da potraži pomoć „kod svojih“.
