Američki Senat potvrdio je izbor Marka Espera za novog sekretara za odbranu, mesto u kabinetu Donalda Trampa koje je već duže vreme bilo upražnjeno. Novi šef Pentagona, drugi po redu od kada je predsednik Tramp došao na vlast, izabran posle, za mnoge, šokantne ostavke Džejmsa „Besnog psa“ Matisa, zbog neslaganja sa politikom američkog predsednika na Bliskom istoku i u Avganistanu pre sedam meseci. Bio je to najduži period kada je Pentagon bio u v. d. stanju u istoriji.
Esper na mesto sekretara za odbranu dolazi umesto Patrika Šanahana, koji je pola godine bio vršilac dužnosti i koji je, dok u junu nije podneo ostavku iz porodičnih razloga (zapravo zbog nasilja u porodici), slovio za najozbiljnijeg kandidata za mesto šefa Pentagona.
Široka podrška
Esper je proces potvrde u Senatu završio sa širokom dvopartijskom podrškom — za njegov izbor glasalo je 90 senatora, protiv je bilo osam. Opšte ocene u američkoj javnosti su da Esperov izbor donosi stabilnost u jedan od najvažnijih resora američke vlade, s obzirom na američku umešanost u ratove u Siriji i Avganistanu, kao i na iskušenja koja sa sobom nosi kriza sa Iranom.
Vođa republikanske većine u Senatu Mič Makonel pozdravio je Esperov izbor rečima da novi šef Pentagona uživa veliko poštovanje u američkoj bezbednosnoj zajednici.
„Svet je pun ozbiljnih pretnji Americi, našim saveznicima i našim interesima, među kojima je i očigledno iransko insistiranje na jačanju napetosti na Bliskom istoku. Potvrda novog sekretara za odbranu u Senatu, pogotovo nekoga sa ovim kvalitetima, nije mogla da dođe u boljem trenutku“, rekao je on.
Esper važi za čoveka koji ima veliko iskustvo oko pitanja na Bliskom istoku. Kao pripadnik 101. vazdušnodesantne divizije, poznate kao „Vrišteći orlovi“, borio se u Zalivskom ratu 1991.
Takođe važi za čoveka bliskog državnom sekretaru Majku Pompeu, sa kojim je zajedno studirao na prestižnoj Vojnoj akademiji „Vest pointu“. Obojica su diplomirali 1986. godine.
Esper je bio savetnik nekoliko političara u Vašingtonu, uključujući i Čaka Hejgela, koji je kasnije postao sekretar za odbranu u kabinetu Baraka Obame. Dve godine (od 2017) radio je kao sekretar zadužen za Armiju SAD.
Jedinu senku na Esperov izbor bacila je demokratska senatorka Elizabet Voren (jedan od kandidata za predsednika demokrata na izborima 2020. godine), koja je podvukla sumnju u Esperove veze sa vojno-industrijskim kompleksom.
„Dužnost, čast i otadžbina“
Vorenova je izrazila sumnju da se Esper nalazi u konfliktu interesa zbog povezanosti sa firmom „Rajteon“, za koju je radio pre nego što je postao član Trampove administracije.
„Sa 18 godina upisao sam ’Vest point‘ i zakleo se da ću braniti Ustav i prigrlio moto ’dužnost, čast i otadžbina‘. Od tada sam živeo u skladu sa tim vrednostima. Išao sam u rat za ovu zemlju“, odgovorio je Esper Vorenovoj.
Osim Vorenove, protiv Esperovog izbora glasalo je još četvoro demokrata koji su u trci za predsedničkog kandidata — Kori Buker, Kirsten Gilibrand, Kamala Haris i Ejmi Klobučar.
Esper je zakletvu položio u Beloj kući, na ceremoniji koju je priredio predsednik Tramp, a zakletvu je položio pred sudijom Vrhovnog suda Semjuelom Alitom. Ceremoniji su prisustvovali brojni članovi Kongresa iz Republikanske stranke.
Nova ekipa kompletna
Očekujem da Esper doslednije i lojalnije sledi spoljnopolitičku agendu Donalda Trampa od generala Matisa, kaže istoričar i dobar poznavalac političkih prilika u SAD Saša Adamović.
„Na ovaj način se kompletira nova ekipa, koja će mnogo više biti uz spoljnopolitičke zamisli ili namere predsednika Trampa“, smatra on.
Adamović podseća da je Tramp do sada promenio šefa Stejt departmenta, šefa Pentagona i šefa Saveta za nacionalnu bezbednost, koji su se u možda najvažnijim aspektima spoljne politike razilazili sa njim.
„Mislim da će novi šef Pentagona biti mnogo lojalniji i da će podržavati Trampovu spoljnopolitičku agendu i da će Tramp moći mnogo više da se osloni na njega nego što je to mogao sa generalom Matisom“, zaključuje Adamović.
