Prvi ozbiljan pristup ovom zločinu, navodi list, imao je Unmik, koji je još 2003. godine sačinio izveštaj čiji su dokazi, po svemu sudeći, uništeni u Hagu, odnosno u Tribunalu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Istražitelji Unmika tajno su ulazili u Albaniju, a prikupili su i svedočenja bivših boraca OVK. Prema tim svedočenjima, gotovo svi ljudi koje su otimali Haradinajevi komandanti poslati su u logore u Albaniji.
Osim Haradinaja, u svedočenjima očevidaca pominju se i nekadašnji portparol OVK, koji je jedno vreme bio i na čelu parlamenta samoproglašenog Kosova, Jakup Krasnići.
On je takođe dobio poziv i otputovao je u Hag, gde će biti saslušan.
Prema dokazima, glavni ljudi za prebacivanje žrtava sa Kosova u Albaniju bili su Daut Haradinaj, Sami Ljuštaku i Jakup Krasnići, piše „Blic“.
Unmik u svom dokumentu pominje učešće i Naima Malokua, koji je dobio poziv za Hag 10. juna, a dosad je bio Haradinajev savetnik.
Prema saznanjima lista, u istrazi o trgovini organima doprinos imaju i američki istražitelji, među kojima je mnogo u rasvetljavanju pomogao Amerikanac D. L. sa kojim je „Blic“ razgovarao.
Amerikanci su svojevremeno organizovali logistiku po Albaniji, kako bi se prikupila potrebna obaveštenja.
Amerikanca D. L. „pokrila“ je albanska tajna služba, koja je izdala uputstva tamošnjim tužiocima da ne sarađuju u punom kapacitetu i da opstruiraju istragu koliko je moguće.
„Amerikanci su došli do četiri lokacije gde su masovne grobnice u Albaniji. Uz te podatke odranije, postoje i svedočenja Albanaca, ali i krov nad celom istragom Dika Martija“, kaže izvor „Blica“ iz „Euleksa“.
Vosi Ajazi Lika, bivši šef albanske obaveštajne službe, dodao je da je imao određene pritiske oko nesaradnje sa međunarodnim službama u vezi sa slučajem „Žute kuće“ i masovnim grobnicama u Albaniji, pa je zbog toga podneo ostavku.
„Trgovina organima, a prethodno kidnapovanje i transport Srba i Albanaca ka Albaniji bez Haradinaja i njegovih starešina nije bilo moguće. Kontrolu nad svim imao je i brat bivšeg premijera. Informacije o transportu, držanju, mučenju i zakopavanju imala je i grupa vojnika i oficira Vojske Albanije, jer su oni kao vojna formacija učestvovali u borbama na graničnoj liniji ʼ98. i ʼ99. godine“, navodi izvor „Blica“.
Pretpostavlja se da su organi prodavani po ceni od 25.000 do 100.000 tadašnjih maraka.
Haradinaj se od drugih komandanata razlikovao i po brojnosti, odnosno teritorijalnom obimu zone. Kada se sagleda prostor kojim je Haradinaj upravljao, činjenica je da je upravo on držao teritoriju prema Albaniji.
