Svi znamo da je Rusija ogromna. Ona je veća od Kanade i Kine zajedno, dvostruko veća od australijskog kontinenta.
Međutim, veći deo njene teritorije je slabo naseljen. Sibir zauzima 77 odsto Rusije, ali ga naseljava samo 27 odsto stanovništva. Razlog za to je surova klima, s kojom se mogu suočiti samo najotporniji. Međutim, situacija se može promeniti u ovom veku.
Prema istraživanju naučnika NASA iz istraživačkog centra Lengli i naučnika istraživačkog centra u Krasnojarsku, neizbežan je porast temperatura i padavina koji će stvoriti uslove za ljudska naselja u azijskom delu Rusije.
Naučnici su tokom istraživanja ispitali dva različita scenarija zagrevanja 2080. godine. „Minimalna procena“ predviđa da će prosečne januarske temperature u Sibiru porasti za 3,4 stepena Celzijusa, a „maksimalna procena“ predviđa porast temperature za čak 9,1 stepen. Prosečna godišnja količina padavina će se povećati za 60 milimetara u prvom scenariju, a u drugom za 140 milimetara.
To će dovesti do topljenja ledene zemlje, što će povećati poljoprivredni potencijal Sibira.
Novi sibirski san
Kao i većina razvijenih zemalja i Rusija danas pati od demografske krize. Država je implementirala programe podrške za majčinstvo, finansijsku pomoć Rusima koji žele da se vrate iz inostranstva i čak je počela da dodeljuje besplatno zemljište svakome ko želi da se nastani u azijskom delu zemlje.
Verovatno je da je usled depopulacije migracija izvodljiva alternativa za ponovno naseljavanje najvećeg područja na svetu, kaže autor članka. Ova varijanta postaje bliža, uzimajući u obzir neizvesnu klimatsku situaciju.
Sibirski vodeni tokovi, reke Ob, Jenisej i Lena među najvećima su na svetu. Uz Bajkalsko jezero, najveće i najdublje na svetu, jasno je koliki potencijal ima Sibir.
Istovremeno, Sibir je izuzetno bogat mineralima na nekim od najvećih svetskih ležišta nikla, zlata, olova, molibdena, dijamanata, safira, srebra i cinka. Ima i značajne neiskorišćene resursa nafte i prirodnog gasa.
Pored toga, Sibir ima i najveće šume na svetu.
