On je to rekao nakon izjave šefa britanske diplomatije Džeremija Hanta da London namerava da sazove zajedničku evropsku misiju za zaštitu trgovačkih brodova u Ormuskom moreuzu pošto je Iran zadržao britanski tanker „Stena impero“.
Hant je takođe upozorio Teheran da Velika Britanija i njeni saveznici mogu da povećaju svoje vojno prisustvo u regionu. Profesor Vestnidž za Sputnjik ocenjuje da je govor ministra u Parlamentu bio predvidljiva reakcija Vladinog aparata, koji pokušava da odluči kako da odgovori na napetost u Persijskom zalivu.
Vladin aparat je razapet između želje da podrži odnose sa Iranom, između privrženosti Zajedničkom sveobuhvatnom planu dejstava zajedno sa evropskim saveznicima, kao i potrebe da umire SAD. Tvrdnja da je zadržavanje tankera „Stena impero“ — piratstvo — je licemerno, s obzirom na to da su Britanci zaplenili iranski brod prošle sedmice. Takođe treba da se uzme u obzir trenutni haos, nastao zbog politike Velike Britanije, i kako to utiče na situaciju. Hant želi da postupa onako kako i dolikuje državniku.
Kako je istakao ministar spoljnih poslova, Velika Britanija će „u najskorije vreme formirati misiju za zaštitu mora“, a u međuvremenu će se preduzeti druge mere kako bi se osigurao bezbedan prolaz britanskih brodova kroz Persijski zaliv.
Kako to može uticati na povećanu napetost u regionu i u situaciji u vezi sa Zajedničkim sveobuhvatnim akcionim planom? Da li će to dovesti do dalje eskalacije sukoba?
— Velika Britanija nastoji da to pitanje učini međunarodnim i da pridobije podršku drugih zemalja prilikom formiranja takozvane „zaštitne misije“. Činjenica da im je to neophodno pokazuje da Velika Britanija nije u poziciji da zaštiti svoje interese u onoj meri u kojoj bi želela. Međutim, dalja militarizacija Persijskog zaliva je kontraproduktivna, jer se povećava verovatnoća slučajnog sukoba. Bez sumnje, jastrebovi u Trampovom timu za spoljnu politiku raduju se eskalaciji odnosa između Velike Britanije i Irana, jer će to zbližiti London sa Vašingtonom po pitanju oštrog odnosa prema Teheranu, što im i jeste cilj, s obzirom da je najbliži saveznik SAD pokušao da se distancira od američkog narušavanja nuklearnog sporazuma.
Kako će povećavanje vojnog prisustva pomoći u rešavanju krize?
— Povećavanje vojnog prisustva u regionu ni na koji način neće doprineti rešavanju krize. Ono što Velika Britanija i druge države smatraju faktorom obuzdavanja, za Iran je provokacija. Sve strane treba da koriste diplomatiju, kako bi se smanjile tenzije.
Kakva će biti reakcija evropskih saveznika na te izjave?
— Još je rano govoriti o tome, ali očekujem da će i druge evropske zemlje po tom pitanju biti manje fanatične nego Velika Britanija. Oni mogu ponuditi ograničenu materijalnu i retoričku podršku, ali oni nisu zainteresovani za sukob sa Iranom i za povećanje napetosti.
Za EU je podržavanje Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana od velikog značaja i oni će najverovatnije sačekati dok se ne formira nova britanska Vlada. Oni žele da vide da li će nova Vlada govoriti o nekim promenama u politici sa Iranom, pre nego što nešto preduzmu.
