Ekonomija je, kaže pravnik i publicista Branko Pavlović, srž onoga čime se politika bavi.
„Tako je otkad je kapitalizam pobedio i zahtevao da ima državu koja će na jednoj strani štititi kapitaliste i njihove kolonije, a onda i njihove interese u investicionim aktivnostima, a da sprečava takve iste investicione aktivnosti drugih na njihovoj teritoriji“, objašnjava Pavlović.
On skreće pažnju da su deo takvog ponašanja i ucene, pa, kako kaže, neki političari se jednom rukom bave promovisanjem interesa kompanija svojih zemalja, a drugom seju sankcije svuda i na svakom mestu ako im se učini da to može da koristi njihovim ekonomskih interesima.
Na pitanje da li se pravac nečije spoljne politike može naslutiti iz ekonomskih sporazuma koje sklapa, recimo, na osnovu činjenice da je prva poseta Donalda Trampa po izboru za predsednika bila u Saudijskoj Arabiji, kada je sklopio sporazume vredne preko 400 milijardi dolara — Pavlović kaže da mnogi faktori utiču na spoljnu politiku, ali ekonomija je svakako bitan kostur.
Moderni kolonizatori
Pavlović naglašava da treba praviti razliku između zemalja koje su, prema njegovoj formulaciji, moderna vrsta kolonizatora i koje često uslovljavaju svoje ekonomske odnose, od drugih koje to ne čine i trude se da ekonomska saradnja bude obostrano korisna.
„Naše ulice s iskustvima koje imamo sa Zapadom i kapitalom koji dolazi pod tim uticajem su jednosmerne — oni osvajaju naše tržište. Svi veliki iza kojih stoje kompanije doći će naravno ako mogu da obezbede neregularno dobre uslove za svoje kompanije, ako mogu da obezbede monopolske uslove i enormne profite“, kaže Pavlović u emisiji „Sputnjik intervju“.
Prema rečima Stevice Deđanskog, predsednika Centra za razvoj međunarodne saradnje, ključna razlika između političara i samo privrednika jeste da ovaj prvi zna šta su nacionalni interesi — političar mora da brine i o ekonomiji, ali i o naciji.
Ekonomska politika Srbije
Deđanski takođe smatra da politika pravi uslove da bi ekonomija funkcionisala. Tako se ekonomski efekti visokih državnih poseta, recimo, kada u Srbiju dolaze ruski predsednik Vladimir Putin, ili nedavno francuski lider Emanuel Makron, osećaju tokom više godina, a same posete državnika, čije zemlje imaju moćne kompanije, pripremaju se temeljno .
Kao primer navodi da će efekat posete Makrona biti izgradnja metroa, dok je sa Rusijom akcenat na energetskoj saradnji. Po njegovom mišljenju, za sklapanje važnih ekonomskih sporazuma značajni su i lični odnosi, kao što je recimo odnos predsednika Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Si Đinpinga ili Vučića i ruskog predsednika.
Stav je naše države da vodi multivektorsku politiku, a i ekonomska diversifikacija je definitivno bolja za nas jer imamo više igrača na tržištu, ističe Deđanski.
Što se tiče ucena, tačno je, kaže, da svako brani svoje interese, ali na primeru Srbije može se reći da su za neke stvari za koje nas uslovljavaju krive te zemlje, ali za neke smo i sami krivi, recimo, što nismo umeli dovoljno da iskoristimo Sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, jer nismo imali dovoljno toga da joj ponudimo za izvoz.
Kad političari nanose štetu ekonomiji
Branko Pavlović napominje da postoje i situacije u kojima političari na vrhu štete svojim ekonomijama prateći potpuno promašene politike i navodi primer Nemačke i Angele Merkel koja, kako kaže, tvrdoglavim praćenjem sankcija prema Rusiji šteti nemačkim interesima.
„Političari neki put nisu samo ledolomci za svoje ekonomije, nego mogu i da im naštete ako promaše istorijski pravac“, konstatuje naš sagovornik.
Primer je i bugarsko rukovodstvo koje je, kako podseća Pavlović, moglo da ima gasovod „Južni tok“ direktno iz Rusije, a sad mora da moli Tursku za krak gasovoda „Turski tok“ i još da plaća tranzit za gas.
Na pitanje mogu li se staviti u kontekst ekonomskih ucena i prištinske takse, sagovornici Sputnjika ocenjuju da je reč o čisto političkoj uceni.
„Tu je iskorišćen ekonomski mehanizam i nedostatak u CEFTA sporazumu koji nema razrađen mehanizam zaštite da bi se sprovelo nešto sasvim drugo, a što i Makron predviđa u svojim optimističnim stavovima. Naime, duboka država u Americi ne može da dozvoli da Tramp dođe do bilo kakvog pozitivnog rešenja za kosovsko pitanje pre izbora 2020. godine“, ukazuje Pavlović.
Prema rečima Deđanskog, Priština pokušava da vrši pritisak putem taksi, ali se ne snalazi u situaciji u kojoj prvi put Srbija nije kriva za nešto, a šansu za slično ponašanje imaće do, kako je uveren, pobede Trampa, kada će se istopiti i duboka država.
