Nakon što su svojevremeno odbačeni kao ksenofobi, članovi grupe sada smatraju da su njihovi stavovi sve više prihvaćeni u administraciji predsednika Trampa, gde su skepticizam i nepoverenje u Kinu izraženi. Strah od Kine dominira, od Bele kuće, preko Kongresa, do federalnih agencija, gde se uspon Pekinga bez pogovora smatra kao pretnja ekonomskoj i nacionalnoj sigurnosti i kao najveći izazov 21. veka.
„Ovo su dva sistema koji nisu kompatibilna“, prokomentarisao je Benon odnose Sjedinjenih Država i Kine.
„Jedna strana će pobediti, a jedna će izgubiti.“
Daleko od dogovora
Odnosi Sjedinjenih Država i Kine stagnirali su u teškim trgovinskim pregovorima u protekle dve godine, a razgovori su rezultirali nizom pogrešnih koraka i nesporazuma. Tramp je zbog neuspešnih pregovora povećao američke tarife na kinesku robu i uveo druge mere kao odmazdu.
Bilo kakav dogovor dve strane sada izgleda daleko i nerealno. Čak i ako se postigne sporazum, dve strane su zauzete izgradnjom širih ekonomskih barijera.
Pored uvođenja tarife od 25 odsto na otprilike polovinu robe iz Kine, Vašington je ograničio tehnologije koje se mogu izvoziti u Kinu, pokušavajući da destabilizuje neke kineske kompanije, poput telekomunikacijskog giganta „Huavej“, i istovremeno je postavio prepreke za kineske investicije u Sjedinjenim Državama.
Američke obaveštajne agencije takođe su pojačale napore u borbi protiv kineske špijunaže, posebno na univerzitetima i istraživačkim institucijama. Zvaničnici iz FBI i Saveta za nacionalnu bezbednost upućeni su na univerzitete Ajvi Lige kako bi ih upozorili da budu oprezni prema kineskim studentima koji možda prikupljaju tehnološke tajne iz laboratorija.
Antikinesko raspoloženje se brzo proširilo, a republikanci i demokrate, vođe sindikata i drugi upozoravaju da napori Kine da izgradi svoju vojnu i naprednu industriju ugrožavaju globalno vođstvo Vašingtona i da bi Sjedinjene Države trebalo da reaguju agresivnije. Skepticizam je prodro u skoro svaki aspekt kineske interakcije sa Sjedinjenim Državama.
Američki lideri sada se suočavaju s izborom da li će nastaviti putem angažmana, koji bi zemlju mogao da ostavi ranjivom na ekonomske i sigurnosne pretnje, ili će krenuti drugim putem, koji bi mogao da oslabi obe ekonomije i mogao jednog dana čak da dovede do rata, piše „Njujork tajms“.
Sve veći broj ljudi u Vašingtonu sada smatra da je razdvajanje dve ekonomije neizbežno, uključujući i mnoge članove Odbora za trenutnu opasnost.
Zapamtiće nas
Na sastanku u aprilu, Benon, senator Ted Kruz iz Teksasa, Njut Gingrič, kao i drugi, pohvalili su politiku Ronalda Regana za vreme Hladnog rata, tražili su da se poveća oprez zbog Kine i izazvali su ovacije na sastanku.
Benon je opisao Kinu kao silu u usponu, a Sjedinjene Države kao silu koja slabi i koje će se neizbežno sukobiti.
„Ovo je definitivni događaj našeg vremena, ali i za 100 godina od sada i zato će nas zapamtiti“, rekao je on.
Tokom dva ranija okupljanja Odbora za trenutnu opasnost, pedesetih godina i ponovo sedamdesetih godina prošlog veka, članovi su podržavali trku u naoružavanju kako bi se suprotstavili Sovjetima. Na drugom skupu, tokom ručka u klubu Metropoliten u Vašingtonu 1976. godine, grupa je objavila dokumente upozorenja protiv sovjetskog ekspanzionizma, sa porukama poput: „Da li Amerika postaje broj dva?“.
Grupa je dostigla vrhunac svog uticaja tokom Reganove administracije, u kojoj je na desetine njenih članova na kraju dobilo visoka mesta, uključujući i mesta savetnika za nacionalnu bezbednost i direktora CIA. Međutim, kako je sovjetska pretnja nestala, tako je i uticaj Odbora slabio.
Grupa se ponovo aktivirala 2004. godine, ovaj put da upozori na opasnost od islamskog ekstremizma. Član Odbora Frank Gafnej, osnivač Centra za bezbednosnu politiku, tada je tvrdio da su džamije i muslimani širom Amerike angažovani u „džihadu“ kako bi „islamizirali“ zemlju tako što će iskoristiti američki pluralizam i demokratiju.
Aktivnost te grupe umnogome je bila u drugom planu sve dok zabrinutost zbog Kine nije pokrenula razlog za njeno ponovno okupljanje.
Odbor sada priznaje da je pretnja Kine drugačija od SSSR-a, jer su američka i kineska ekonomija mnogo više integrisane. Međutim, Vašington se sve više vraća u okvire Hladnog rata kako bi se suočio sa pretnjom.
