Odgovor nije ni mogao da bude oštriji, s obzirom da se u ovom trenutku održavaju izbori za novog stranačkog lidera unutar Konzervativne stranke (novi partijski lider automatski će zameniti Terezu Mej na mestu premijera), ocenjuje dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Londona Siniša Ljepojević.
Početak je blag...
„Krenulo se dobronamerno, sa blagim saopštenjima, ali sigurno je da postoji rezervni arsenal mera koji Velika Britanija može da primeni. Ali, sve će zavisiti od Amerike, šta ona ima u planu. U svakom slučaju, izgleda da za neki ozbiljniji sukob ni Amerika, ni Zapad nisu spremni, a naročito Velika Britanija. Ona ima određen broj svojih snaga u Bahreinu i u Omanu. Međutim, da bi upotrebila snage u Omanu, mora da dobije odobrenje omanske vlade, a Oman je u regionu najverniji saveznik Irana“, kaže Ljepojević.
U rezervni arsenal britanskih mera protiv Irana mogli bismo da uvrstimo i vest koju je objavio britanski „Ekspres“, da Kraljevska mornarica u Persijski zaliv šalje nuklearnu podmornicu. Podmornica klase „Astjut“, jedna od najnovijih, biće korišćena, prema pisanju britanskog lista, za prikupljanje obaveštajnih podataka, s obzirom da njena oprema može da beleži kretanje i prenos glasa na velikoj udaljenosti, a na nju su ukrcani i specijalisti lingvisti.
Zaplena „Stene impero“ poslednji je u nizu incidenata između Irana i zapadnih zemalja, otkako su SAD u aprilu pooštrile sankcije Islamskoj Republici. Američki predsednik Donald Tramp povukao se iz nuklearnog sporazuma koji je, zajedno sa šest drugih sila, potpisao američki predsednik Barak Obama pre četiri godine.
Između dve vatre
Vašington optužuje Iran za napade na tankere još od maja, što Teheran poriče, a prošlog petka je Pentagon utvrdio da je oborio jednu iransku bespilotnu letelicu.
Nakon Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma, Velika Britanija se našla između dve vatre — sa jedne strane ostala je verna sporazumu, kao i druge evropske zemlje-potpisnice, dok sa druge strane mora da balansira kao najverniji američki saveznik u Evropi, smatraju zapadni analitičari.
Ljepojević, pak, misli da odluke evropskih država ne utiču na Britaniju. U izjavi iranskog šefa diplomatije Muhameda Džavada Zarifa da je Britanija samo sredstvo pomoću kojeg savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton pokušava da podmetne rat Donaldu Trampu, ima mnogo istine, tvrdi on.
Berze već reaguju
Britanija je već dugo u poziciji da obavlja prljave poslove za američki račun. Amerika preko Britanije pokušava da stvori okolnosti i situacije za koje ne želi da bude optužena.
„To je sada samo deo procesa zaoštravanja odnosa i tu se Britanija koristi — i zadržavanje iranskog tankera u Gibraltaru i ovo sada što radi Iran. Ali mislim da su se svi najednom uplašili posledica, jer skoro trideset odsto potreba svetskog tržišta nafte prolazi kroz Persijski zaliv. U slučaju daljeg zaoštravanja sa Iranom, taj promet nafte bi bio blokiran i došlo bi do haosa na tržištu nafte i na svetskim berzama“, kaže Ljepojević.
Svetske berze su već odgovorile na krizu povećanjem cena nafte, a diplomatsko rešenje krize biće izuzetno komplikovano, kako tvrdi analitičar britanskog medijskog servisa Bi-Bi-Si Džonatan Markus.
Međunarodne sankcije, akcija UN ili diplomatska akcija gotovo su nemoguće, jer zahtevaju široku saglasnost, a prema njegovim rečima, radi se o sukobu SAD i EU oko sudbine nuklearnog sporazuma sa Iranom i oko onoga što se u evropskim prestonicama vidi kao slabo prikrivena američka namera da promeni vlast u Teheranu.
