„Trećinu pokrstiti, trećinu pobiti, a trećinu protjerati...“
Sedamdeset osam godina posle početka Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, posle Holokausta i posle jednog od najvećih genocida — ovo više nije zvanična politika zločinačke NDH i jednog od njenih glavnih ideologa, Mileta Budaka, već je došla sa druge strane, i to — srpske. Naravno — prema mišljenju javnog medijskog servisa susedne Hrvatske i autora dokumentarnog filma „Tito“, Antuna Vrdoljaka.
Pranje nečistih savesti
Današnji svet definitivno nije ono što je nekada bio, pa smo svedoci grube revizije istorije. Na delu su tako i orgijanja neonacista širom Evrope i obeležavanje godišnjice formiranja SS jedinica u Baltičkim zemljama i na zapadu Ukrajine i slavljenje kolaboracioniste Stjepana Bandere i razni Blajburzi i Križni putevi, uz pomoć kojih se dželati nastoje predstaviti kao žrtve.
U jutarnjem programu Hrvatske radio-televizije mogli smo da vidimo i promociju opskurne knjige samozvanog novinara i revizioniste Igora Vukića pod naslovom — „Radni logor Jasenovac“. U njoj se negira da je to bio balkanski Aušvic, u kojem su smrt našle stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista, već se tvrdi da se Hrvatima — „drži lekcija“; tvrdi se i da se radilo o običnom „odmaralištu“ u kome je, kako piše na jednoj od stranica ovog bizarnog dela — „bilo i nečega što je prenosiocima mita o isključivo zločinačkom Jasenovcu najteže priznati. To jest, u logoru je bilo i zabave. Bilo je sportskih utakmica, pogotovo fudbalskih, koncerata, pozorišnih predstava među kojima su izvođena i dela što su ih stvarali sami zatvorenici.“
Pranje nečistih savesti i negiranje zločina se nastavlja u još jednom „uradku“ u produkciji javnog medijskog servisa zapadnog suseda, sa potpisom, (gle čuda) — Antuna Vrdoljaka.
Kontroverzni film iz 2010. godine sa velikim brojem istorijskih netačnosti i sa mnoštvom izmaštanih scena pokušava da revidira istoriju i da prikaže da NDH nije bila ono što jeste — jedina nacistička tvorevina sa logorima za decu, u kojoj se glava gubila na načine gore nego u Aušvicu, samo zato što je žrtva bila druge konfesije, druge boje kože, druge nacije ili samo — zato što je drugačije mislila.
Niz falsifikata
Antun Vrdoljak je seriju prepunu istorijskih falsifikata najavio kao — „projekt koji će ’raskrinkati‘ Tita kao zločinca“.
No, zadržali bismo se na jednoj sceni u kojoj se prikazuje sastanak Josipa Broza i zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca. U ovoj sceni vođa jugoslovenskih komunista, u zastrašujuće mračnom razgovoru, otkriva Stepincu detalje u vezi sa potpuno izmišljenim događajem — kada je prerušen u sovjetskog oficira došao u štab komandanta Jugoslovenske Vojske u Otadžbini Draže Mihailovića, koji mu je rekao da „hrvatsko pitanje“ treba rešiti tako što će „jednu trećinu pobiti, jednu trećinu istjerati iz domovine, a trećinu podložiti“. Ironija je u tome da karakter koji predstavlja Broza priča ovu izmišljenu priču upravo karakteru koji predstavlja prvog čoveka Rimokatoličke crkve u vreme ustaške vladavine, koji teško da nije znao šta se dešava, i koji je i sam bio jedan od ideologa zločinačke ustaške države.
Da su vrh zločinačke NDH i Mile Budak, jedan od glavnih ideologa, među živima, verovatno bi danas tužili Vrdoljaka i hrvatski javni servis za kršenje autorskih prava i za pripisivanje njihovih ideja drugima. I to — Srbima!
Tu se krije i očigledan falsifikat, koji mora da se razbije. Naime — Broz i Mihailović su se, prema istorijskim izvorima, sastali samo dva puta — 19. septembra 1941. u Struganiku u kući Živojina Mišića, i 27. oktobra 1941. u selu Brajićima kod Gornjeg Milanovca; oba puta za vreme postojanja Užičke republike. Dakle — njih dvojica su se poznavali, pa Josip Broz Tito nikako, prerušen u sovjetskog oficira — nije mogao da dođe u štab Dragoljuba Mihailovića, niti da sa njim obavi ovakav razgovor.
Pesnička sloboda? Umetnička kreacija? Autorska mistifikacija? U redu; ali je to, pre svega — laž.
Nastavak prakse
Kada se radi o formiranju Jugoslavije, Tito je za Vrdoljaka i hrvatski javni servis — „očigledan zločinac“, ali kada treba braniti ustaški pokret i Stepinca i relativizovati žrtve i pravdati zločince — onda se igrica obrće na drugu stranu.
Nastavi li se sa ovom praksom, neće biti nemoguće da zvanični diskurs Hrvatske za neku deceniju bude i da je Jasenovac, u stvari, bio — srpski logor smrti u kome su ubijani isključivo Hrvati i ostali neposlušni i drugačiji.
Na kraju se, postavlja sasvim logično pitanje — šta mislite, šta bi se desilo kada bi nemački javni servis „obrnuo igricu“ pa „Konačno rešenje“ (Die Endlösung) proglasio — za izum evropskih Jevreja?
Naravno da se to nikada neće desiti.
A i kada bi se desilo — Izrael takve stvari sigurno ne bi prećutao! Ni Izrael, a ni ceo svet.
