Ramuš Haradinaj, premijer takozvane države Kosovo, traži reviziju Zakona o ratifikaciji sporazuma svoje vlade i vlade Crne Gore o demarkaciji granice. Ovaj sporazum je zaključen između Prištine i Podgorice 2015. godine, čime je omogućeno da Kosovo dobije sporazum o pridruživanju EU, ali i obećanje o bezviznom režimu. I dok Haradinaj tvrdi da je u ovom sporazumu ostavljen prostor za reviziju granice, zvanična Crna Gora tvrdi da je sve okončano pre četiri godine i da nikakva revizija ne dolazi u obzir.
Da li Haradinaj ovim potezom pokušava da stekne neki poen na unutrašnjem planu, ili je na dobrom putu da otvori novi sukob?
Tri priče...
Sagovornici Sputnjika iz albanskog, crnogorskog i srpskog spektra različito gledaju na ovaj potez Haradinaja. Profesor Univerziteta u Prištini Dušan Čelić pre svega podseća da za Srbiju ne važi nijedan međudržavni sporazum o granicama, sem onoga koji priznaje Republika Srbija. Albanski analitičar iz Peći Veton Mujaj napominje da sporazum ima klauzulu kojom je omogućeno da se sprovedu korekcije granica, dok je Marko Vešović, analitičar iz Crne Gore, uveren da je zvanična vlada u Podgorici prevarila javnost kada je rekla da je sporazum o granicama sa takozvanom državom Kosovo —završena priča.
Profesor Čelić osim što veruje da ovo neće pokvariti odnose Crne Gore i Prištine, jer „imaju istog gazdu“, smatra da se iza ovoga krije političko pozicioniranje Haradinaja pred očekivana politička dešavanja na jesen, koja su vezana za pregovore sa Beogradom.
„Niko u ime Srbije ne može da potpisuje nikave međudržavne sporazume o granicama! Haradinaj ovo radi kako bi se u albanskom glasačkom telu pokazao kao veći Albanac od Hašima Tačija. Zato se na ovakav populistički način i poteže ponovno pitanje ’granice‘ sa Crnom Gorom“, veruje dr Čelić.
Mujaj, s druge strane, insistira na tome da su sporazum potpisale nadležne komisije i to mešovite crnogorsko-albanske, koje bi, kako tvrdi, trebalo da reše do kraja korekciju granica „između dveju država“ .
Albanci bi Čakor
„Ministar Crne Gore je dolazio skoro u Prištinu i koliko shvatam, oni su se dogovorili da komisije krenu sa radom i da se konkretizuju stvari na terenu. Ljudi na Kosovu ne očekuju neke veće promene, ali postoji entuzijazam da naša granica ide do Čakora (crnogorska teritorija prim.aut.), ali to će se još videti“, kaže naš sagovornik.
Ono o čemu Mujaj govori jeste predeo Prokletija između teritorija Kosova i Metohije i Crne Gore, koji obuhvata nekih 40 kvadratnih kilometara teritorije koja pripada Crnoj Gori. Haradinaj sada pokušava da revizijom sporazuma taj deo ostavi u nadležnosti Kosova.
Sagovornik iz Crne Gore Marko Vešović kaže da čim komisije postoje, jasno je da priča o demarkaciji granice nije završena.
„U suštini, sporazum je očito bio samo paravan da se to skloni sa dnevnog reda, jer je to pitanje svima smetalo. Po meni, mi smo obmanuti kao građani Crne Gore, jer čemu sada formiranje komisija ako je ta tema gotova? S druge strane, u pitanju je velika teritorija, Albanci su u tom delu brojni i očito lobiraju kod vlade u Prištini. Meni nije ni danas jasno šta oni žele i na šta se pozivaju“, navodi naš sagovornik.
Podgorica slagala
Jasno je, dodaje Vešović, da Albanci misle da je sporazum urađen na njihovu štetu, a šta će dalje biti — videćemo. On podseća i da je Podgorica priznala Kosovo, iako se 80 odsto građana sa tim nije slagalo, tako da je, dodaje on, moguće da dođe do pomeranja nekih graničnih linija.
Podsećanja radi, Crna Gora se nije slagala da se kao polazište za demarkaciju uzima granica određena Ustavom SFRJ iz 1974. godina, što je Priština prihvatila, već se zalagala da suština budu katastarski dokazi koji bi odredili kome određena teritorija pripada.
Inače, teritoriju Kosova i Metohije od Crne Gore deli prostor dug 80 kilometara, a razgovori o demarkaciji su trajali od 2011. godine. Prethodno su kosovske vlasti završile demarkaciju granica s Makedonijom i Albanijom.
