Znao je Penava dobro kakav će odgovor dobiti od predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. Dobio je njenu podršku u protivljenju odluci Ustavnog suda. Suština svega što su izjavili je ocena da je 28 godina bilo malo za povratak ćirilice „na mesto zločina“.
Pošto stradalnici Domovinskog rata 28 godina čekaju na pravdu, odnosno na rasvetljavanje zločina i sudbine nestalih, sve dok prvo njihova pravda ne bude zadovoljena, svi drugi moraju da čekaju, objasnio je ranije Penava. A Grabar Kitarovićeva, kako je saopšteno iz njenog kabineta, pružila je podršku gradonačelniku Penavi i Vukovarčanima, koji „već više od četvrt veka trpe nepravdu nastalu neobjašnjivo sporim i neefikasnim delovanjem institucija“.
„Za dom spremni“, alʼ bez ćirilice
U Hrvatskoj, dakle, postoje zločini i nestali različitih kategorija. Ili, bolje reći — broje se samo stradali i nestali ako su „naši“.
U Hrvatskoj, dakle, ništa novo. Kao što je to u Saboru danas prokomentarisao predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, u Hrvatskoj ima mesta za ustaški pozdrav – Za dom spremni – ali nema za ćirilicu.
Da li je posle 28 godina zaista prerano govoriti o vraćanju ćirilice u Vukovar?
„Naravno da nije prerano za poštovanje demokratskih prava, prava nacionalnih manjina. Ono što je tekovina celog civilizovanog sveta i EU, čija je Hrvatska članica, što je na kraju ušlo i u hrvatski Ustav — kako to može biti prerano? Nikada nije prerano poštovati ljudska prava“, ističe Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ koji prikuplja podatke o progonima i stradanjima Srba tokom građanskog rata u Hrvatskoj.
Podseća na slučaj Francuske i Nemačke, koje su 12 godina po završetku Drugog svetskog rata od najvećih neprijatelja postali glavni stubovi Evropske ekonomske zajednice, preteče današnje Evropske unije.
Faktor izbora
Ali, osim domoljublja, u susretu Grabar Kitarovićeve i Penave bilo je i politike.
„Izbori su krajem godine. Predsednički. Barem se u prvi krug mora ući krajem godine. Ona još zvanično nije objavila kandidaturu, ali će to uraditi posle 5. avgusta, kada je dvostruki praznik u Hrvatskoj – Dan pobede i Dan branitelja“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Ona će, kaže, potom objaviti kandidaturu, za koju joj je HDZ unapred dao podršku. A branitelji su u celoj toj priči značajna stavka.
„Oni imaju više od pola miliona registrovanih branitelja, svako od njih ima i poneku privilegiju. Množite tu brojku sa tri ili četiri, koliko svako domaćinstvo branitelja ima. Oni su svi potencijalni birači, i to je poznata stvar u Hrvatskoj – ko pridobije crkvu, vernike, jer ih je mnogo u Hrvatskoj, i ko pridobije braniteljsku populaciju, a većina su desničari – on pobeđuje na izborima“, objašnjava Štrbac.
Ko stoji iza Čekićara
Po procenama hrvatskih analitičara, Penava na svojoj strani ima upravo tu stranu HDZ-a koju zastupaju branitelji.
Na pitanje da li će uopšte biti moguće sprovesti odluku Ustavnog suda, s obzirom na dosadašnja iskustva sa lupanjem ćiriličnih tabli, ali i na najavu Penave da bi to izazvalo „erupciju nezadovoljstva građana u Vukovaru“, Štrbac je mišljenja da to bez ozbiljnih koraka državnih organa, ali i premijera i predsednice, neće biti izvodljivo.
„Kada imate nekog ko stoji iza čekićara koji razbijaju ćirilične table, a posle tabli se vrlo brzo mogu čekićati i glave nepodobnih, a tamo nijedan Srbin nije dobrodošao, Plenković, odnosno Vlada, bez obzira na ovakav stav predsednice, treba da upotrebe sve kako bi država delovala i to sprečila“, ocenjuje Štrbac.
Ako mu se dopusti, Penava može tamo da napravi haos, kaže Štrbac i podseća da je u oktobru prošle godine on na protestu u Vukovaru okupio više hiljada ljudi tražeći procesiranje ratnih zločina, koji je deo HDZ-a doživeo kao izraz nezadovoljstva krajnje desnice premijerom Andrejom Plenkovićem, koji nije podržao održavanje tog skupa.
