Hristodulidis je istakao da Kipar sa svoje strane čini sve što je u njegovoj moći kako bi pregovori o krizi na tom ostrvu bili obnovljeni što pre.
„Mislim da nismo u ćorsokaku kada je reč o rešavanju kiparske krize. Međutim, postupci Turske komplikuju situaciju, što ne dozvoljava da se dijalog nastavi sa tačke na kojoj smo se zaustavili u Kran-Montani“, rekao je ministar.
Podsetimo, krajem juna — početkom jula 2017. godine u Kran-Montani u Švajcarskoj održana je međunarodna konferencija pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija o rešavanju kiparske krize, koja je završena bez postizanja bilo kakvog dogovora.
Prema rečima ministra, jedini izlaz je dijalog između dve strane.
„Nema drugog izbora osim dijaloga. Samo posredstvom dijaloga sa Turskom možemo adekvatno da reagujemo i da donesemo odluke o situaciji u regionu. Ne možemo da promenimo geografiju, pa stoga moramo da pružimo rešenje za probleme u zemljama regiona“, istakao je ministar.
Ranije je tokom svog govora na konferenciji „Ekonomista“ Hristodulidis ocenio da nema koristi od sadašnjih stavova Turske.
„Šaljemo jasnu poruku – situacija se mora smiriti. Poručujemo Turskoj da želimo da sarađujemo“, rekao je on tada.
Iz njegove izjave proizilazi da ciljevi spoljne politike Kipra uključuju i stvaranje regionalne agencije za bezbednost, u čemu Turska takođe može da učestvuje nakon rešavanja kiparskog problema.
Istovremeno, u razgovoru za Sputnjik, Hristodulidis je istakao da je Kipar spreman da obnovi pregovore.
„Inicijativa UN je u fazi realizacije. Mogu vam reći da su Republika Kipar i Vlada Grčke spremne da podrže te napore. Kao što je jasno navedeno u zaključcima EU, cilj je da se stvore uslovi za nastavak dijaloga“, konstatovao je ministar.
Šta je cilj inicijative Kongresa SAD
Komentarišući nacrt Zakona o bezbednosti i energetskom partnerstvu u Istočnom Mediteranu i stavove povodom mogućeg razmatranja zakona u skupštinama država na koje se odnosi (Grčke, Kipra, Izraela), on je istakao da nema potrebe da taj zakon bude usvojen u navedenim zemljama, s obzirom na t da se radi o inicijativi američkog Kongresa i senatora.
„Smatram da nacrt zakona sadrži važne tačke, posebno u pogledu saradnje u oblasti energetike, ali i one kojima nismo zadovoljni“, objasnio je Hristodulidis.
Nacrt američkog zakona, naime, predviđa da kiparske luke uskrate usluge brodovima iz Rusije. Međutim, Kipar je odbio da zatvori luke za ruske brodove.
Podsetimo, pre nekoliko dana ministar odbrane Kipra Savas Angelidis izjavio je da će Nikozija nastaviti da ustupa luke i infrastrukturu brodovima iz Rusije i drugih država, uprkos amandmanima koje su SAD usvojile na zakon koji se odnosi na saradnju u Istočnom Mediteranu.
„Republika Kipar, kao što je dokazano za vreme krize u Libanu i u slučaju sa Sirijom, svojim akcijama u regionu i obezbeđivanjem sredstava za pružanje humanitarne pomoći, pokušava da ispuni svoje obaveze kao država-članica regiona“, ukazao je Hristodulidis.
Na pitanje – da li je Kipar stub stabilnosti i neutralnosti u regionu na raskrsnici Zapada i Istoka, ministar spoljnih poslova te zemlje je rekao da za Republiku Kipar to nije pitanje Istoka i Zapada.
„Kipar je članica Evropske unije, aktivno je uključena u EU i učestvuje u donošenju odluka“, zaključio je Hristodulidis.
