Gonzales i Grandela održavali su vezu između Hjustona i „Apola 11“, u trenucima kada se prekidala zbog Zemljine rotacije. Stanica Robledo je izgrađena na posebnom mestu, daleko od bilo kakvih vrsta radio smetnji, u ravnici okruženoj planinama. Robledo je dobila i prve fotografije sa Marsa 1965. godine, koje je poslala sonda „Mariner 4“.
Sputnjik prenosi ekskluzivan intervju sa bivšim rukovodiocem letova na NASA stanici za praćenje u Robledu Karlosom Gonzalesom Pintadom.
Ove godine se obeležava 50. godišnjica sletanja na Mesec, ali malo ljudi zna o Vašoj ulozi u ovom istorijskom podvigu. Šta osećate?
— Nisam ljubitelj slave, ali mi je drago da vidim kako se ljudi iznenade kada saznaju da su španske stanice odigrale veliku ulogu u istraživanju svemira. Raduje me i što ima sve više informacija o značaju istraživanja svemira, uključujući i one o vodećoj ulozi SSSR-a. Bez njihovog učešća bi trebalo mnogo više vremena za istraživanje svemira.
NASA je za misiju izabrala bazu u Španiji. Zbog čega? Da li je ključnu ulogu imala upravo stanica Fresnediljas?
— Baze su deo NASA mreže, koja prati sve svemirske operacije. Mrežu čine tri stanice – Kalifornija (SAD), Madrid (Španija) i Kanbera (Australija). U planu leta je bilo zabeleženo kada će stanice stupiti u vezu sa svemirskom letelicom, i ispostavilo se da baza u Madridu prati let. Stanica Fresnediljas je imala ključnu ulogu u uspešnom završetku misije „Apolo 11“, iako su i američke antene primale signal.
Zašto je onda španska baza prva čula signal „Apola 11“?
— U momentu sletanja „Apola 11“ u Australiji je bila smanjena vidljivost. Geografski položaj baze u Madridu je pobedio, čak i u poređenju sa bazom u SAD. Baš zbog toga su španske stanice prve čule reči Nila Armstronga.
Nepredviđene situacije
Da li se možete prisetiti tog dana? Kako se sprovodila misija?
— Ne sećam se u koliko je tačno počela smena, verovatno oko 11:00 ujutru. Sve je išlo glatko, do trenutka spuštanja svemirske letelice. Rasla je napetost, a vrhunac je bio u momentu sletanja. Odgovornost nadvladava emocije, imali smo maksimalnu koncentraciju sve do kraja misije, svi su pokazali emocije tek nakon sletanja, kada je baza Hjuston preuzela rukovodstvo do narednog dana.
Da li ste se susreli sa bilo kakvim problemima za vreme sletanja „Apola 11“ na Mesec, da li je bilo nepredviđenih situacija, koje ste morali da rešite?
— Da, sletanje je izvršeno 6-8 kilometara zapadnije od predviđenog mesta. Kada je počelo kočenje, začula se sirena za uzbunu 1202, a to je značilo da su računari bili preopterećeni informacijama i da nisu mogli da ih obrade u realnom vremenu. U bazi Hjuston nisu pridavali važnost toj informaciji, i sirena se oglasila još nekoliko puta. Nakon toga se začula sirena 1201, a to je značilo da je računar ignorisao izvršenje nekih zadataka. Armstrong je u tom momentu uključio računare u poluautomatski režim, a letelicu u režim manuelnog upravljanja.
Prvo mesto, koje je kompjuter označio za sletanje, pokazalo se kao padina. Kako se ispostavilo kasnije, reč je bilo o Zapadnom krateru. I dok je Armstrong pokušavao da manevriše, dobio je prvi signal - “60 sekundi“, što je značilo da će se za to vreme potrošiti zadnje zalihe goriva. Nakon toga se ponovo našao u stenovitom području, a već tada se začuo drugi signal - „30 sekundi“. Na kraju je ipak našao mesto, koje mu se svidelo, i prizemljio se u momentu kada je imao još 17 sekundi do momenta kada bi se rezervoar potpuno ispraznio. Mogli smo da odahnemo tek kada je Armstrong saopštio da je „Orao“ sleteo u Bazu mira.
Smeće na Mesecu
Postoji jedan vrlo neobičan detalj, o kojoj se u medijima malo priča. Naime, nakon što je sleteo na Mesec, Armstrong je navodno prvo izbacio specijalnu kesu sa smećem. Sve to je ostalo na površini Meseca. Da li je to istina?
— Da, to je istina. Treba imati na umu da je ovaj modul prvi put u stvarnosti trebalo da poleti sa površine Meseca. Na Zemlji je izvršeno šest eksperimentalnih poletanja, od kojih su tri bila neuspešna, tako da su šanse za uspeh bile pola-pola. Kako bi maksimalno smanjili težinu, na Mesecu su ostavili još mnogo toga – čizme, rukavice, skafandere, odela, kamere i ostalo.
Kako se Vaša karijera odvijala nakon misije?
— Tokom misije „Apolo 13“ ja sam već bio šef smene, 1975. godine postao sam šef svemirskih operacija. Godine 1985. imenovan sam za rukovodioca operacija, koje su izvođene uz pomoć antene od 26 metara, 2001. postao sam rukovodilac operacija sistema Robledo, a 2007.- zamenik direktora. Uprkos dužnostima i zvanjima, uvek će mi biti drago što sam bio deo svemirske odiseje, koja je počela šezdesetih godina, i koja neće imati kraj. Pre ili kasnije, doći će trenutak kada će se ljudi suočiti sa važnim izborom – širenje na druge planete ili izumiranje. Ja optimistično razmišljam i kažem da će naša rasa, uprkos nesavršenostima i razdorima, postojati milijarde godina, zahvaljujući osvajanju svemira, koje je počelo 1957. godine, kada je prvi satelit odleteo u svemir. To je bio istorijski trenutak za sve nas.
