Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, na zapadu Kosova. Ranu mladost proveo je, poput većine svojih vršnjaka, u godinama ispunjenim albanskim demonstracijama. Završio je srednju školu i 1989. godine odslužio tadašnju JNA. Leti je radio u Švajcarskoj, zimi boravio na Kosovu, gde je 1991. godine optužen, ali i oslobođen, zbog navodnog učešća u demonstracijama.
Nakon suđenja otišao je u Švajcarsku, gde se ubrzo pridružio takozvanom „Narodnom pokretu Kosova“ — organizaciji iz koje su, u kasnijem sledu događaja, izrasle teroristička takozvana „Oslobodilačka vojska Kosova“ i većina sadašnjih „kosovskih“ političkih stranaka.
U Švajcarskoj je, kako je posle govorio — „vredno radio i trenirao kung-fu“, dok je osnovna znanja o vojnoj doktrini prikupljao od švajcarskih vojnika, ali i tokom takozvanih „treninga u Francuskoj“, koji nikada nisu do kraja razjašnjeni.
Tokom putešestvija po Evropi upoznao je i prvu suprugu, Finkinju Joanu Karlson, koja je kasnije preuzimala ključnu ulogu u uspostavljanju kontakta sa zapadnim diplomatama, posebno sa Amerikancima.
Za razliku od ostalih lidera takozvane OVK, poput Hašima Tačija, Adema Jašarija, Azema Sulje, ali i Agima Čekua, Ramuš Haradinaj je do početka 1998. godine bio poprilično nepoznat.
Sukobi na Kosovu
Za Ramuša Haradinaja, sukobi na Kosovu i Metohiji počeli su, suštinski, još 1994. godine, kada je uz pomoć braće Ljuana i Škeljzena, organizovao ilegalan kanal za doturanje oružja grupi terorističkih pobunjenika nazvanoj „Dukađin“. Do sredine 1998. godine slovio je za lokalnog komandanta područja oko rodnog sela, ali je ubrzo zatim postavljen za komandanta zone terorističke takozvane OVK i na tom mestu je dočekao i kraj rata na Kosovu i Metohiji.
Likvidacija „špijuna“
Zbog brutalnosti i povremenih uspeha u borbi protiv srpskih snaga bezbednosti, Haradinaj je već na početku rata stekao status ratnog heroja. Njegova grupa je vremenom rasla i bila je uključena u veliki broj terorističkih akcija protiv srpske policije.
„Haradinaj je u ranoj fazi sukoba ispoljavao sve simptome ozbiljne paranoje. Svugde je video srpske špijune, a u takvim osvetničkim akcijama ubijena su najmanje tri Albanca“, tvrdile su zapadne diplomate neposredno posle rata, navodeći i konkretan slučaj Suada Ćoraja iz Dečana, ubijenog u junu 1999. godine.
„Crni orao“
Tokom rata formirao je i specijalnu terorističku jedinicu „Crni orlovi“, koja je u zapadnim krugovima slovila za najbolje opremljenu i najbolje obučenu snagu unutar terorističke takozvane OVK. Srpski izvori tu jedinicu dovode u vezu sa ratnim zločinima, posebno sa likvidacijom srpskih civila kod Radonjičkog jezera. Posle rata, zapadni izvori su tu jedinicu povezivali sa nekoliko snajperskih napada na nemačke vojnike. Osim zrna u pancirima pripadnika Bundesvera, te akcije ostale su bez posledica, ali i bez ozbiljnih istraga.
U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti poginula su mu dva brata, Ljuan i Škeljzen, a Ramuš je bio ranjen u najmanje dva navrata.
„Psihopata koji tuče vojnike“
Zapadni izvori navode da je Haradinaj odigrao važnu ulogu u operaciji prikupljanja informacija pre i tokom NATO bombardovanja, te da je u komplikovanom procesu demilitarizacije i prerastanja takozvane OVK u političke stranke i bezbednosne snage takozvanog Kosova bio jedan od retkih lidera koji je uistinu mogao da ispuni sve dogovore i da smiri tenzije nastale zbog međunarodnih zahteva Albancima da odlože oružje.
„On je običan psihopata koji je neretko tukao svoje vojnike kako bi zadržao kakvu-takvu disciplinu“, navodi se u jednom od bezbrojnih poverljivih izveštaja Kosovske verifikacione misije OEBS-a sa početka 1999. godine.
Srpske optužbe na račun Haradinajevog ratnog delovanja sadrže ukupno više od 100 tačaka, uključujući i ubistvo nekoliko desetina srpskih civila čija su tela pronađena u Radonjičkom jezeru, nedaleko od Glođana, krajem 1998. godine.
Posle demilitarizacije i transformisanja takozvane OVK u „jedinicu za borbu protiv elementarnih nepogoda“ nazvanu „Kosovski zaštitni korpus“, postaje zamenik komandanta tih snaga, ali zarad političke karijere napušta „KZK“ i formira partiju „Alijansa za budućnost Kosova“.
Pesničenje sa Rusima
Haradinaja već godinama prati glas da je, uz nezaobilaznog Tačija, „ključni američki čovek na (takozvanom) Kosovu“, pa nije za čuđenje što serija incidenata u koje je Haradinaj bio uključen posle dolaska Kfora 1999. godine, uključujući i pesničenje sa ruskom patrolom 2000. godine, nije nimalo ugrozila njegov povlašćeni položaj u Vašingtonu.
Posle izbora 2004. godine, u komplikovanoj političkoj igri, imenovan je za „premijera“ takozvanog Kosova, ali se na tom mestu zadržao tačno 100 dana, pre nego što ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Tri godine kasnije, sud u Hagu doneo je oslobađajuću presudu. Haški tribunal sudio mu je još jednom, od 2011. do 2012. godine, a nekadašnji komandant zone „Dukađin“ ponovo je oslobođen.
Ta dva suđenja pratio je čitav niz kontroverzi, uključujući i smrt nekolicine svedoka, a glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a zatim i Serž Bramerc, u nekoliko navrata su, bez rezultata, upozoravali na problem zaštite svedoka u suđenju Ramušu Haradinaju.
Nemiri na jugu Srbije
Prezime Haradinaj je tokom 2001. godine često dovođeno u vezu sa sukobima u Makedoniji i na jugu Srbije.
Osim u Makedoniji, Ramuš Haradinaj je bio aktivno uključen i u nemire koji su gotovo dve godine potresali jug Srbije, te je u ime albanskih lidera, uz neizbežnog Hašima Tačija, 2000. godine, pod pritiskom Amerikanaca, potpisao Gnjilanski sporazum, kojim se Albanci obavezuju na jednostran prekid neprijateljstava i na rasformiranje takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.
U neredima i divljanju na Kosovu i Metohiji, kada je tokom dvodnevnog divljanja albanskih ekstremista sredinom marta 2004. godine ubijeno dvadeset osoba i proterano oko 4.000 Srba — organizacije ratnih veterana takozvane OVK, kao i nekoliko manjih političkih stranaka i studentskih pokreta, koji su svi bliski Haradinaju — označeni su kao pokretači tog pogroma. Međunarodna policija i sudstvo, međutim — nisu uspeli da dokažu direktnu vezu tih organizacija sa nemirima.
