Poslednji dogovor u tom pravcu, prema pisanju „Blumberga“, postignut je između Rusije i Indije. Dve zemlje su se dogovorile da pređu na transakcije u nacionalnim valutama prilikom potpisivanja sporazuma u oblasti vojno-tehničke saradnje. Prema navodima agencije, vršeći transakcije u rubljama i rupijima, države mogu da izbegnu rizike koji su povezani sa pretnjama američkim sankcijama.
Kako se naglašava, prošlogodišnji ugovor o isporukama protivvazdušnih raketnih sistema S-400 Indiji zaključen je u rubljama, a ne u dolarima.
Prošlog meseca su i vlade Rusije i Kine zaključile Sporazum o prelasku na obračun u nacionalnim valutama, a ovom trendu već su se priključile i druge države, poput Irana i Turske, koje se takođe u određenoj meri suočavaju sa pritiscima od strane Amerike.
Čin samoodbrane
Ruski ekonomisti objašnjavaju da je prelazak na nacionalne valute pokušaj Rusije da diversifikuje rizike vezane za dolar.
Očekuje se i da bi i druge zemlje-članice Evroazijskog ekonomskog saveza i Carinska unija takođe mogle da se pridruže i počnu da obračunavaju međunarodne transakcije u nacionalnim valutama. Sasvim je moguće i proširenje prakse na članove ŠOS-a.
Već su počeli i pregovori Rusije i EU o izbacivanju dolara iz transakcija u međusobnoj trgovini, uključujući trgovinu energentima i prelazak na nacionalne valute — rublju i evro. To bi bilo obostrano korisno, jer smanjuje rizike za preduzetnike iz Rusije i EU.
Eksperti ističu da države širom sveta koje pokušavaju da nađu način da zaobiđu plaćanje u dolarima, to rade kao čin samoodbrane, a da bi se oslobodile dolara, zemlje moraju da prestanu da koriste SVIFT, najveći sistem za plaćanje na svetu, koji trenutno koristi 11 hiljada finansijskih institucija iz 200 država.
Iako SVIFT želi da se predstavi kao politički neutralan, očigledno je da Amerika i zapadne države ovaj sistem koriste kao sredstvo ekonomske diplomatije. Uostalom, SVIFT je u više navrata blokirao pristup ruskim i kineskim bankama, prateći američke sankcije. To je nateralo Moskvu i Peking da usvoje različite mere kako bi zaštitili svoju nacionalnu ekonomiju.
Prošle godine Rusija je prepolovila udeo američkog dolara u međunarodnim rezervama sa 45,8 odsto na 22,7 odsto. Istovremeno, udeo evra u zlatnim i deviznim rezervama u zemlji povećao se skoro jedan i po put — sa 21,7 odsto na 31,7 odsto, a kineski juan — pet puta, sa 2,8 odsto na 14,2 odsto.
Bez nedostataka
Pored toga, Rusija, koja je ove godine isporučila oružje u vrednosti od šest milijardi dolara i istovremeno potpisala ugovore u vrednosti od sedam milijardi dolara, prekinula je upotrebu dolara i SVIFT-a prilikom realizacije ugovora o isporukama naoružanja i prešla je na nacionalne valute.
Pitanje prelaska na nacionalne valute razmatra se odavno. O tome se još govorilo na samitu zemalja BRIKS-a 2010. godine, a onda su počeli postepeno uvoditi u trgovinske odnose između Rusije i Kine. Trenutno je korišćenje rublje i juana poraslo za oko 17 odsto u bilateralnoj trgovini, koja je prošle godine dostigla 107 milijardi dolara.
Na pitanje koji su minusi sporazuma koji je Rusija potpisala sa Kinom i sličnih dogovora, ruski stručnjak za ekonomska pitanja Vladimir Olenčenko smatra da ih nema.
„Ako i postoje, onda to nema veze sa nama, sa Rusijom. Verovatno bi trebalo tražiti minuse kod onih koji štampaju dolare i koji se oslanjaju na dolare. Ovo je bila šala. Ne može se reći da ima minusa, ali biće neophodno stvarati mehanizme za preračunavanje. Činjenica je da je određeni mehanizam za obračune u dolarima već formiran, on je na snazi i naravno, biće potrebno stvoriti novi. Ovaj mehanizam će zahtevati dodatna ulaganja, ali će se, svakako, isplatiti. Verovatno se sada javlja i pitanje koje su prednosti?! Prednost je u tome što se smanjuju visoki troškovi koji se javljaju kada je potrebno konvertovati jednu valutu u drugu. Kao primer možete uzeti Evropsku uniju, koja je 2002. godine prešla na evro samo da bi uštedela novac na internim rekalkulacijama. Neki evropski stručnjaci tvrde da uštede iznose i do 500 miliona. Verovatno tako i jeste. Dakle, bez sumnje, Kina i Rusija, kao i druge zemlje koje pređu na ovaj sistem, nakon što svi mehanizmi budu počeli da funkcionišu, imaće veoma veliku uštedu na rekalkulacijama“, kaže Olenčenko za Sputnjik.
Druga ušteda je, dodaje on, na različitim vrstama birokratskih funkcija koje se obavljaju kada se potpisuje ugovor, kada se obračunava ugovor i slično. To ujedno znači da će se isporuka robe ubrzati, a takođe će se ubrzati i realizacija ugovora.
Stabilnost rublje
Međutim, rublja je nestabilna i vezana je za cenu nafte, za razne složene faktore, uključujući i sankcije koje se ne smanjuju. Na pitanje postoje li bilo kakvi rizici u vezi sa tim, Olenčenko kaže:
„Što se rublja bude više koristila u međunarodnim plaćanjima, a posebno sa Kinom, jačaće i stabilnost rublje. Sama po sebi rublja neće ojačati. Uostalom, zašto je dolar stabilan — zato što se široko koristi. Dakle, što se rublja bude više koristila u međunarodnim transakcijama, to će biti stabilnija i jačaće poverenje u nju“, ističe Olenčenko.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je poverenje prema dolaru širom sveta u opadanju, te da je neophodno revidirati njegovu ulogu, budući da je američka valuta postala instrument pritiska na ceo svet. Kako je rekao, velika greška Amerikanaca jeste što su sami sebi uništili svu prednost koju su stekli još od osnivanja aktuelnog finansijskog Bretonvudskog sistema.
Taj sistem je formiran još pre 75 godina. Potom je usaglašen i Jamajski valutni sistem, koji je dodatno potvrdio prioritet dolara u odnosu na druge svetske valute. Međutim, tada nije rešen glavni problem, a to je da se postigne balans valutnih odnosa. U međuvremenu su se pojavili novi ekonomski centri, porasla je uloga regionalnih valuta i promenio se balans snaga i interesa.
Eksperti zaključuju da je ovo tek prvi čin predstave, koji se može nazvati „padom dolara i američke imperije“, a prelazak Rusije i drugih država na nacionalnu valutu prilikom međusobne trgovine imaće veoma negativne posledice po američku ekonomiju.
