„Polazimo od činjenice da pritisak sankcija nije sredstvo, iako je to, nažalost, već faktor u savremenim međunarodnim odnosima; ali to definitivno nije iz arsenala diplomatije i zasigurno ne bi trebalo da bude osnova međunarodne politike“, rekla je Zaharova na redovnom brifingu.
Ona je dodala i da se prema svakoj sankcionoj aktivnosti, koja nije ovlašćena u Savetu bezbednosti UN, Rusija odnosi „krajnje negativno“ i smatra neprihvatljivim jednostrane korake.
Savet EU je u ponedeljak, kao odgovor na bušenje koje Turska vrši u vodama Kipra, uveo prve sankcije: obustavljen je dijalog na visokom nivou i otkazano je zasedanje Saveta za pridruživanje Turska-EU, smanjena je pomoć planirana za 2020. godinu, preporučeno je Evropskoj investicionoj banci da preispita odluke o kreditima Turske i naloženo je da se nastavi rad na traženju novih varijanti sankcija. Tursko ministarstvo spoljnih poslova na to je saopštilo da će Ankara nastaviti sa proizvodnjom ugljovodonika na Sredozemnom moru, bez obzira na odluku EU.
U isključivo ekonomskoj zoni Kipra, gde se nalaze gasna polja, postoje dve turske bušotine — „Fatih“ i „Javuz“. Grčka i Kipar to smatraju provokacijom, a Turska smatra da ima pravo na prirodne resurse u regionu.
