Odluka EU da prekine pregovore na najvišem nivou sa Turskom neće uticati na eksploataciju energenata u Mediteranu.
„Odluka EU da obustavi pregovore na najvišem nivou sa Turskom neće uticati na našu odlučnost da nastavimo sa bušenjima u istočnom Mediteranu. Turska će nastaviti da štiti svoja prava i prava Turaka sa Kipra, gde će i aktivirati svoju delatnost u tom pravcu“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Turske.
Zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško je podsetio na moguće posledice uvođenja sankcija Turskoj. On smatra da će se to odraziti na politički proces rešavanja konflikata u Sredozemnom moru.
Prema njegovim rečima, jednostrane sankcije su u suprotnosti sa međunarodnim pravom i procedurama SB UN. Gruško smatra da je zbog konflikata koji ne mogu biti rešeni, bolje da se ne žuri, pošto to samo može da pogorša situaciju.
Sistemi S-400 na obali Mediterana
Političar je naglasio da ruska strana ne podržava akcije Turske u ekonomskoj zoni Kipra. Ipak, u konfliktu između Turske i Kipra figurira i protivvazdušni raketni sistem S-400. U maju je saopšteno da u Turskoj nameravaju da postave ruske protivvazdušne raketne sisteme duž južne obale, nedaleko od spornog nalazišta.
Kako je pisala agencija „Blumberg“, pozivajući se na više neimenovanih izvora, Turska razmatra S-400 kao obuzdavajući faktor za zaštitu svojih energetskih interesa u istočnom Sredozemlju, gde napetost može dovesti odnose Turske i SAD do kritične tačke. Na taj način, ruski sistemi S-400 značajno će povećati mogućnosti Turske u istočnom Sredozemlju u pozadini konflikta sa Kiprom zbog bušenja nalazišta gasa na spornoj teritoriji.
„Fatih“ je osvajač
Podsetimo, u ekonomskoj zoni Kipra su ranije pronađena nalazišta gasa. Turska smatra da ima puno pravo da eksploatiše prirodna bogatstva u tom regionu. Ona je to i počela da radi. Sada se u kiparskoj zoni nalaze dve turske platforme za bušenje „Fatih“ i „Javuz“.
Kipar je podeljen od 1974. godine nakon turske invazije: jug ostrva kontroliše Republika Kipar, na severu funkcioniše samoproglašena Turska Republika Severni Kipar. Grčki i turski deo ostrva su podeljeni „zelenom linijom“ koju obezbeđuju mirovnjaci UN.
Ranije je Savet EU naglasio da bušenje Turske u vodama Kipra negativno utiče na uzajamne odnose države sa EU i pozvao Ankaru da prekine geološka istraživanja u tom regionu. Nakon toga ministri inostranih poslova država-članica EU su uveli sankcije zbog te delatnosti Ankare. Šefici Evropske komisije Federiki Mogerini je bilo naloženo da izradi neophodne mere protiv Ankare. Savet EU je, između ostalog, odlučio da smanji iznos pretpristupnih fondova za Tursku, razmotri kreditne aktivnosti Evropske investicione banke u Turskoj, obustavi tekuće pregovore s Turskom o sporazumu o avijaciji, te da na određeno vreme suspenduje sastanke na visokom nivou sa Savetom za pridruživanje.
