O merama protiv ruskog državnog duga u SAD se govori još od prošle godine. Stručnjaci su izdvajali dva moguća scenarija – zabranu već izdatih obveznica federalnog zajma ili zabranu novih.
Prva opcija je ocenjena kao najopasnija i istovremeno najmanje verovatna. Potpuna zabrana nanela bi ozbiljne gubitke američkim i evropskim finansijskim kompanijama, stoga se očekuje da bi uticajni bankarski lobi u Kongresu snažno istupio protiv takvog zakona.
Međutim, prema mišljenju kongresmena, Vašington mora imati instrument kojim će kazniti Rusiju zbog mešanja u izbore. Zbog toga su nastavili da se provlače predlozi za ograničenje operacija sa ruskim hartijama od vrednosti.
Varijanta koju je odobrio donji dom parlamenta može se smatrati kompromisom između političara i finansijera – uvodi se zabrana samo na nove obveznice federalnog zajma.
Pored toga, dokument prvi put predviđa mehanizam za ukidanje ograničenja, ukoliko administracija prizna da se Rusija nije mešala u izbore. Prema tome, predsednik po svom nahođenju, bez konsultacija sa Kongresom, mogao bi u bilo koje doba da ukine sankcije.
Prema rečima jednog od autora amandmana, kongresmena demokrate Breda Šermana, to su zaista ozbiljne sankcije protiv Rusije.
Posledice po rublju
Stručnjaci smatraju da će zabrana bez sumnje uticati na rusko finansijsko tržište, ali kratkoročno. Investitori ocenjuju da nema razloga za paniku. Ekonomska solventnost se neće pogoršati, jer državne rezerve (518 milijardi dolara) kompenzuju ceo spoljni dug (482 milijarde).
„Stranci trenutno poseduju oko 30 odsto obveznica federalnog zajma. To je mnogo, ali nije kritično, ukoliko imate rezerve koje premašuju 500 milijardi“, smatra Aleksandar Razuvajev, šef informaciono-analitičkog centra „Alpari“.
Iako većina analitičara smatra da se ne može očekivati snažan pad rublje, pojedinci još uvek ne isključuju mogućnost da bi vrednost ruske valute mogla nakratko da opadne i do nivoa od 100 rubalja za dolar (trenutno jedan dolar vredi oko 63 rublje).
„U slučaju oštre devalvacije, znatno će opasti cena ruskih proizvoda i usluga na svetskom tržištu, porašće izvozna potražnja, a uvoz će se smanjiti. Takvo narušavanje platnog bilansa će dovesti do toga da će rublja na kraju ojačati“, objašnjava Timur Nigmatulin, menadžer kompanije „Otkritije broker“.
Ima li izgleda za devalvaciju?
Analitičari ističu i da Rusija ima dovoljno mehanizama kako bi stabilizovala kurs rublje. Ako se situacija pogorša, Ministarstvo finansija će napraviti pauzu u kupovini valute u okviru budžetskog pravila, kao što se desilo u avgustu prošle godine. To će ublažiti negativne posledice sankcija i potpomoći rast rublje. Osim toga, Centralna banka će u julu verovatno sniziti kamatnu stopu za 0,5 odsto kako bi podržala rast ekonomije.
Međutim, analitičari i dalje smatraju da je još uvek prilično niska verovatnoća za nametanje sankcija državnom dugu. „Ograničavajuće mere se već godinu razmatraju u različitim konfiguracijama, međutim, još uvek nije prihvaćen nijedan od predloga. Pretpostavljam da će nova opcija imati istu sudbinu“, rekao je Igor Kozak, predstavnik „TKB Investment partners“.
I šef Američke privredne komore u Rusiji Aleksej Rodzijanko takođe sumnja da će sankcije stupiti na snagu. Kako objašnjava, projekat treba da odobri gornji dom, a zatim da ga potpiše predsednik. Međutim, Tramp je fokusiran na stanje finansijskih tržišta i malo je verovatno da će rešiti da potpiše zakon koji će pogoditi američke investitore.
