Očekuje se da će opservatorija istraživati prostor šest i po godina, od čega će četiri godine skenirati zvezdano nebo, a preostalo vreme će precizno posmatrati objekte u svemiru.
Sto dana do konačne destinacije
Prema navodima eksperata, tokom istraživanja „Spektar RG“ će naći blizu 100.000 galaktičkih jata u vidljivom delu kosmosa, nekoliko miliona akumulirajućih supermasivnih crnih rupa, stotine hiljada aktivnih zvezda, na desetine hiljada galaksija koje formiraju zvezde i mnoge druge objekte. Ti podaci su izuzetno važni za razumevanje kako se materija širi u kosmosu, kakva je uloga tamne energije u njegovom razvoju i kako se pojavljuju i rastu supermasivne crne rupe.
„Meni je teško o tome da govorim, zato što su mi nedavno deca pokazala film iz 1987. godine u kojem ja govorim o tom satelitu…. Još te 1987. godine nama je bilo dozvoljeno da napravimo tu opservatoriju. To je bilo vreme Sovjetskog saveza. I onda se dogodio užas — kada se SSSR raspao mi smo već imali veoma lepu, veliku opservatoriju, sve je bilo spremno, devet zemalja sveta je u tome učestvovalo, a mene su tada pozvali i rekli: ’Znaš, naša zemlja je postala dva puta manja, pa neka vaša opservatorija postane manja, mi nećemo lansirati ovu veliku‘. No, najvažnije je da smo uspeli, čak i posle toliko godina‘“, priča za Sputnjik naučni rukovodilac izgradnje „Spektra RG“ i glavni istraživač astrofizike visoke energije na Institutu za svemirska istraživanja Ruske akademije nauka Rašid Sjunjajev.
Teleskop „Spektar RG“ je lansiran uz pomoć rakete „Proton M“ u Zemljinu orbitu, nakon čega je upućen van orbite prema svojoj konačnoj destinaciji — L2 tački Lagranž, odnosno tački u prostoru gde je izjednačen gravitacioni uticaj Sunca i Zemlje.
Tačka L2 je udaljena 1,5 miliona kilometara od Zemlje i pet puta je udaljenija od Meseca. Ako sve prođe po planu, teleskop bi do svoje konačne destinacije trebalo da stigne za 100 dana i tako postani prvi ruski teleskop koji bi sprovodio operacije van Zemljine orbite još od vremena SSSR-a.
Ovo je opservatorija
Glavna misija opservatorije „Spektar RG“ je istraživanje univerzuma u opsegu rendgenskih zraka elektromagnetnog zračenja i stvaranje karte vidljivog univerzuma, na kojoj će biti zabeleženi svi dovoljno veliki klasteri galaksija.
„Mogu da vam objasnim zašto je to važno. Verovatno ste videli rendgenski snimak dela vašeg tela. I, naravno, slažete se da kada gledamo vlastitim očima, na primer, dlan koji je snimljen rendgenskim zracima on izgleda potpuno drugačije nego ruka kada je gledamo spolja. Rendgenski zraci prodiru duboko i govore nam o svojstvima veoma guste supstance i veoma vrele supstance. Naš satelit namerava da vidi mesta u svemiru gde se nalazi veoma vruć gas, gas sa temperaturom od nekoliko desetina ili čak stotina miliona stepeni. Mi ćemo tražiti takav gas i on postoji tamo gde je velika koncentracija, na primer, galaktičkih jata… Videćemo sva galaktička jata u tom delu univerzuma. Ne znamo koliko će to biti, 70,000, 100.000 ili 150.000, ali tako nekako. Biće napravljen popis, mapa i to će biti učinjeno prvi put“, kaže Sjunjajev i dodaje da se nada da će se videti i četiri miliona supermasivnih crnih rupa.
Mnogi eksperti ističu da je „Spektar RG“ jedinstven razvoj, kakvog nema u svetu, ali Sjunjajev kaže da je svaki naučni satelit koji je lansiran u svetu „jedinstven razvoj“.
„Ovo je opservatorija. Međutim, vodeće zemlje, kao što su SAD ili na primer, Evropska svemirska agencija, istovremeno imaju u orbiti nekoliko opservatorija koje uspešno rade. Sada treba da budemo ponosni što naša zemlja Rusija ponovo ima svoju opservatoriju, sa međunarodnim učešćem, naravno, sa nemačkim i malim američkim. Nadamo se da će ova opservatorija zauzeti istaknuto mesto među ostalim orbitalnim opservatorijama u svetu“, zaključuje Sjunjajev.
Svemirska opservatorija „Spektar-Rendgen-Gama“ („Spektar RG“) je međunarodni rusko-nemački projekat, čiji je cilj stvaranje orbitalne astrofizičke opservatorije za proučavanje svemira u opsegu rendgenskih zraka.
Opservatorija uključuje dva teleskopa: „Erosita“, koji je napravio Institut za vanzemaljsku fiziku društva „Maks Plank“ iz Nemačke, i „ART-IKSC“ (ART-XC), koji je razvio Institut za istraživanje svemira Ruske akademije nauka, a proizveo ruski Naučno-istraživački institut za eksperimentalnu fiziku iz Sarova.
