Prema navodima agencije, izbor je bio između tri različita paketa mera, od kojih je odabran najefikasniji. Izvori agencije nisu precizirali kakve će sankcije biti i koje će oblasti biti pogođene, ali navode da sada direktno mora da ih odobri američki predsednik.
Blumberg naglašava da Vašington krajem sledeće nedelje namerava da objavi saopštenje o svojim namerama da uvede restriktivne mere Ankari.
Prema mišljenju jednog od izvora agencije, uvođenje sankcija se neće podudarati sa godišnjicom pokušaja državnog prevrata, koji je 15. jula 2016. godine pokušala da izvrši grupa vojnika i oficira Oružanih snaga Turske. Na taj način Vašington želi da izbegne dodatne spekulacije o tome da Sjedinjene Američke Države stoje iza tih događaja.
Isporuke PRO sistema S-400
Kupovina najnovijih ruskih sistema za protivvazdušnu odbranu S-400 izazvala je međunarodni skandal između Turske i Sjedinjenih Američkih Država: Vašington je zahtevao da se sporazum obustavi i da se umesto njih nabave njihovi sistemi „Patriot“. U slučaju odbijanja, Vašington nije isključio mogućnost odlaganja ili poništavanja prodaje Turskoj najnovijih turskih lovaca F-35, ali je Turska odbila da učini ustupke. Međutim, nakon samita lidera G20 u Osaki, situacija između Vašington i Ankare postala je manje napeta, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Ministarstvo odbrane Turske je u petak objavilo saopštenje o početku isporuke S-400 u zemlju. Kasnije je te informacije potvrdila je i Savezna služba za vojno-tehničku saradnju Rusije.
Ugovor o nabavci četiri diviziona S-400 vredan 2,5 milijardi dolara zaključen je 2017. godine. Turska će deo isporuke S-400 platiti sama, a deo na račun ruskog kredita. Prema rečima zamenika premijera Rusije Jurija Borisova ugovor predviđa dogovor o mogućem nastavku isporuka nakon završetka glavnog dela isporuke.
