„Od početka juna bili smo svedoci šumskih požara bez presedana u regionu Arktika“, rekla je portparolka Svetske meteorološke organizacije Kler Nalis na redovnoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Ženevi.
Samo u tom mesecu, kako je rekla, ovi požari izazvali su emisiju 50 megatona ugljen-dioksida, što je jednako emisiji ugljen-dioksida u Švedskoj za godinu dana, prenosi Tanjug.
Ovo je više nego što su izazivali arktički požari u istom mesecu između 2010. i 2018. zajedno, prenosi Rojters.
„Šumski požari su česti na severnoj hemisferi između maja i oktobra, ali ove godine bili su neobičnih razmera i intenziteta“, dodala je ona.
Gore i Aljaska i Sibir
Većina požara dogodila se u američkoj saveznoj državi Aljaska i u ruskom Sibiru, ali i jedan u Alberti u Kanadi koji je zahvatio površinu od 300.000 fudbalskih terena ili jednog Luksemburga.
Na Aljasci je od početka godine dosad bilo više od 400 šumskih požara, a svaki dan izbije po jedan novi.
U Sibiru je temperatura u junu bila viša za skoro 10 stepeni od proseka, dok je na Aljasci ovo bio drugi najtopliji jun, a 4. jula izmerena su čak 32 stepena.
„To nije vreme tipično za Aljasku“, rekla je Nalisova.
U Ferbansku na Aljasci ovog meseca zabeleženo je najveće zagađenje vazduha na svetu, zbog čega su stanovnici morali da ostanu u svojim domovima.
