Posle navoda medija u regionu da Evropska unija nameće „još jedan uslov“ na putu Srbije ka članstvu, Tanjug je od Evropske komisije zatražio i zvaničan odgovor da li je priznavanje genocida u Srebrenici „novi uslov“ za Beograd.
U pisanom saopštenju iz EU podsećaju da je Srbija otvorila pregovore o pravosuđu i fundamentalnim pravima, i to u julu 2016. godine.
„Kao deo tog procesa, Srbija mora da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom u Hagu, što podrazumeva punu primenu presuda i odluka, kao i sa Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove. Na zemljama-članicama će tek biti da odlučuju da li je to i ispunjeno“, izjavio je za Tanjug portparol EU.
Odgovarajući Tanjugu, portparol EU podseća i na jučerašnju poruku šefice EU diplomatije Federike Mogerini i komesara Johanesa Hana da se Srebrenice treba sećati kao „jednog od najcrnjih momenata moderne evropske istorije“, a da su „jačanje mira i trajno pomirenja ključni imperativi EU procesa“.
„Trajno pomirenje nije moguće bez iskrenog prepoznavanja zaostavštine prošlosti“, zaključuje portparol EU.
Regionalni mediji su pitanje priznanja genocidnog karaktera zločina u Srebrenici od strane zvaničnog Beograda pokrenuli pred ovogodišnju komemoraciju u Potočarima.
Povod je bio odgovor Evropske komisije na pitanja poslednjeg izvestioca Evropskog parlamenta za BiH Kristijana Prede o „slučajevima negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca u Republici Srpskoj”.
Na pitanje postavljeno sredinom aprila, Komisija je početkom jula odgovorila da se u već postojećim dokumentima „jasno naglašava da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku, glorifikaciju ratnih zločinaca kao i da se očekuju dalji napori u cilju pomirenja ključni za trajni mir i stabilnost regiona“.
Istovremeno, u Evropskom parlamentu podsećaju na Rezoluciju o Srbiji iz 2018. godine, u čijem tekstu se navodi žaljenje zbog poricanje masakra u Srebrenici kao genocida od strane nekih vlasti u Srbiji.
