Na Fejsbukovom spisku „opasnih pojedinaca i organizacija“ su oni koji su u medijskim izveštajima opisani kao „osobe koje su izvršile nasilne zločine ili seksualne prestupe“.
Kompanija tvrdi da se na spisku nalaze samo „terorističke aktivnosti, organizovana mržnja, masovna ili serijska ubistva, trgovina ljudima, organizovano nasilje ili kriminalne aktivnosti. Međutim, niko od komentatora koji su dosad proterani sa mreže ne odgovara tom opisu!
Zabranjuju konzervativce
Ovu promenu prvi je uočio Pol Džozef Votson, koji je zajedno sa svojim šefom sa sajta „Infovors“ Aleksom Džonsom, izbačen sa Fejsbuka.
Votson, Džouns i grupa drugih, mahom konzervativnih pojedinaca, proterani su sa mreže u maju, kao „opasni pojedinci“. Svako ko je makar spomenuo ove ljude na Fejsbuku je „banovan“.
„Najveća društvena mreža na svetu, koja ima više od dve milijarde korisnika, bukvalno kaže da je u redu pozivati na nasilje nada mnom, iako je to protivno zakonu“, napisao je Votson na sajtu „Samit.njuz“. „Crtaju mi metu na leđima!“, dodao je.
Demokratski mrak
Političkog analitičara Cvijetina Milivojevića ova činjenica ne čudi. On podseća da su kompanije koje se bave komunikacijama u većini zemalja sveta, pa i u najrazvijenijima, koje se hvale demokratskim dostignućima, civilizacijskim vrednostima i ljudskim pravima, oduvek bile kontrolisane.
„Stalno smo imali primere apsolutne zloupotrebe slobode pojedinca u smislu da su te kompanije bile ’na izvolʼte‘ službama državne bezbednosti, raznim špijunskim, državnim i paradržavnim agencijama za prisluškivanje, praćenje građana, najčešće bez odluke i naloga tužilaštva. Vrlo često samo na osnovu nekih volšebnih policijskih naloga“, kaže Milivojević.
Osim Votsona i Džounsa, na spisku Fejsbuka su se našli i politički provokator Majlo Janopulos i vođa Nacije islama Luis Farahan.
Fejsbuk je zapravo doneo kontroverznu odluku da odustane od principa pretpostavke nevinosti, na kojoj se zasniva ceo američki i pravni sistem većine zemalja sveta. Dovoljno je da neko u medijima bude optužen za nasilne zločine i seksualne prestupe, bez ikakve sudske presude, pa da postane legitimna meta pretnji smrću.
Paradržavna kontrola
Kako je moguće da jedna kompanija targetira opasne pojedince, odnosno kažnjava pre suda? Milivojević kaže da pre svega treba imati na umu da Fejsbuk nije privatna firma.
„To je paradržavna kompanija Sjedinjenih Američkih Država. Kao takva, sasvim sigurno podleže onome što se smatra apsolutnom špijunažom. U to sam potpuno siguran, iako je, naravno, teško naći dokaze. Fejsbuk je kao jedan od kanala komuniciranja smišljen da pod prividom apsolutne slobode zapravo maksimalno kontroliše slobodu ličnosti, ali i njene aktivnosti, da je upućuje na određene akcije, od marketinga i kupovine, do terorizma“, siguran je naš sagovornik.
Upitan ko zapravo stoji iza ovakvih odluka da se ljudima zbog njihovih političkih stavova crta meta na leđima, Milivojević podseća na to da je svaka situacija u kojoj je ugrožen američki državni interes, odnosno makar jedan američki građanin, sfera interesovanja američke državne bezbednosti.
„Ne verujem da su vlasnici Fejsbuka ljudi koji prave kriterijume po kojima neko može, a neko ne može biti na toj listi, već da je to stiglo, kako običan narod kaže, od CIA ili FBI. Pretpostavljam da postoji niz takvih agencija, državnih i paradržavnih, koje se bave kontrolom svakog pojedinca. Takvi nalozi su mogli da stignu samo odatle“, tvrdi Milivojević.
Sindrom „Trećeg rajha“
On kaže da je odluka Fejsbuka samo moderan način da se određeni centri moći bave onim čime su se uvek bavili. Sada im je razvoj tehnologije omogućio da efektno koriste prostor za političke manipulacije i da stavljaju nepodobne na stub srama.
„Posle Drugog svetskog rata, Viktor Klemperer je u knjizi ’Jezik Trećeg rajha‘ dokazao da je sve što je korišćeno kao rečnik nacista pre i tokom rata skovano i dato kao terminologija iz nekog štaba koji je zapravo odlučivao o tome šta je bila nacistička, odnosno državna propaganda koja je rezultovala onime čime je rezultovala. Ne vidim da se danas mnogo toga promenilo. Postoji centar moći — i to nije nikakva teorija zavere, defakto konstatujem činjenicu — koji uređuje sve medije i ono što mi nazivamo multimedijalnim. Više je nego jasno da taj centar u ovom trenutku nije van granica SAD“, zaključuje Milivojević.
Inače, dokumenti koje je objavio sajt „Brajtbart“ pokazuju da Fejsbuk čak prati i ponašanje pojedinaca izvan ove mreže kako bi ih označio kao „agente mržnje“. To znači da je dovoljno da se neko pojavi na istom skupu na kom se nalaze osobe sa spiska „opasnih pojedinaca“ da bi bio proteran sa mreže.
Instagram se „solidariše“
Cenzura se prenela dalje, na Instagram, koji je deo Fejsbukove imperije: sa mreže su sklonjene i osobe koje su nosile majice sa logom sajta „Infovors“, a obrisane su i sve fotografije na kojima se nalaze „obeleženi“ pojedinci.
