Malo ledeno doba bilo je razdoblje hlađenja koje je trajalo otprilike od 14. do sredine 19. veka. Nisu precizno određeni ni početak ni kraj tog razdoblja, a smatra se da je reč o godinama između 1550. i 1880.
Na kanadskom ostrvu Elsmir na krajnjem severu Arktika, glečer Tirdrop se proširio krajolikom i progutao mahovinu. Od 1850. godine biljke su ležale zarobljene ispod leda, a ljudi su u međuvremenu otkrili antibiotike, sleteli na Mesec i spalili dva triliona tona fosilnih goriva, prenosi hrvatski portal „Ekspres“.
Naučnica Ketrin la Farž došla je vekovima kasnije do tog lednika i pronašla vrstu aulacomnium turgidum, jednu vrstu mahovine koja je bila izbledela i oštećena, ali je imala i zelenu nijansu, što je bio znak života.
Zombiji iz ledenog doba vraćaju se u život
Priče o klimatskim promenama često nam pokazuju koliko je naš ekološki sistem krhak. Posebno brine i izveštaj UN koji pokazuje da milionima biljnih i životinjskih vrsta preti izumiranje. Međutim, u slučaju nekih, otapanje ledenih kapa i permafrosta pokazuje i neverovatnu priču o biološkoj otpornosti, piše „Vašington post“.
Na sve toplijem Arktiku naučnici pronalaze zaleđene organizme za koje se mislilo da su mrtvi vekovima, koji mogu dati novi život. Ti „zombiji iz ledenog doba“ kreću se od bakterija do višećelijskih organizama, a njihova izdržljivost pokazuje i kako je moguće preživeti u tim uslovima.
„Smatralo se da su mrtvi. Ali kad smo videli zeleno tkivo, pomislili smo da je to jako neobično“, rekla je La Faržova, biolog sa Univerziteta Alberta.
Donela je desetak primeraka te mahovine u toplu laboratoriju i tretirala ih nutrijentima bogatim tlom. Gotovo trećina uzoraka rasla je i „oživela“. Bili su jako iznenađeni — nije lako preživeti to smrzavanje, kristalići leda mogu da unište ćelijske membrane i ostale vitalne delove. Mnoge biljke i životinje povuku se preko zime i čekaju proleće za nove izdanke ili potomstvo.
Živi organizmi preživeli 1.500 godina ispod leda
Mahovina ima drugačiji životni vek. Ona se osuši kada temperatura padne, i tako zaobilazi potencijalnu opasnost od stvaranja leda u tkivu. Ako se neki delovi biljke oštete, određene ćelije ih mogu deljenjem nadoknaditi. Zahvaljujući toj adaptaciji, mahovina će preživeti duboko smrzavanje, kaže Peter Konvej, ekolog iz organizacije „Britiš Antarktik survej“.
Ta probuđena mahovina stara je 1.500 godina, a toliko je bila i zakopana ispod leda.
„Permafrost je jako stabilno okruženje“, kaže Konvej.
Primeri njihovog ponovnog rasta pokazuju kako takav led nije samo groblje već i može pomoći organizmima da prežive ledeno doba. I ko zna šta bi sve još taj led mogao da otkrije. Led koji se topi otvara tlo, a biljke s nekih udaljenosti kolonizuju područja zahvaljujući vetru koji prenosi spore, što često traje i decenijama.
Najstarije životinje ikada otkrivene
Međutim, ono što može preživeti na licu mesta, kao mahovina koju su pronašli, ima ubrzan proces ponovnog naseljavanja. Mahovina može da zazeleni bezličan krajolik gotovo preko noći, i da tako dovede i do razvoja drugih.
Tatjana Višivetska, sa Univerziteta Tenesi, u dubinama sibirskog permafrosta tražila je jednoćelijske organizme iz razdoblja ledenog doba. Vratila je u život bakterije stare više miliona godina.
Prošle godine, njen tim je došao do „slučajnog otkrića“, onog sa mozgom i nervnim sistemom, koji je u potpunosti uništio njihovo razumevanje ekstremne izdržljivosti. U potrazi za jednoćelijskim organizmima, koji jedini mogu preživeti zakopani u permafrostu, među slabašnim bakterijama i amebama bilo je dugih, segmentiranih crva.
Zbog tog otkrića bili su jako iznenađeni i uzbuđeni, jer su to bila najkompleksnija bića pronađena u tako dubokom ledu.
Procenila je kako bi mogle biti 41.000 godina stare, i tako postati najstarije životinje ikada otkrivene. Stručnjaci kažu kako su dobro opremljeni da bi mogli preživeti tako dugo razdoblje života u permafrostu.
„Oni mogu preživeti svašta“, rekao je Gaetan Borgoni, sa Ekstrim lajf Isjensije u Gentbrugu, Belgiji koji nije bio uključen u ovu studiju.
Život u ekstremnim uslovima
Ova bića su sveprisutna širom raznolikih staništa na Zemlji. Pronašli su ih tako i kilometrima ispod površine Zemlje u južnoafričkim rudnicima.
Naučnica nije sigurna jesu li ti crvi koje su izvukli iz permafrosta prošli faze neke vrste „gašenja“ sistema za održavanje u životu, uz razvoj štita koji bi ih spasao od ekstremnih uslova. Međutim, ona naglašava da oni, u teoriji, mogu preživeti neodređeno vreme stabilno zamrznuti.
„Mogu trajati godinama ako njihove ćelije ostanu netaknute“, rekla je Višivetska.
„To je vrlo dobra vest za sunčev sistem“, kaže Borgoni, koji smatra da bi te mogućnosti života mogle značiti i da ima života na drugim planetima.
Ova informacija posebno veseli u teškim trenucima u kojima beležimo sve veći čovekov uticaj na klimatske promene, a životinje preživljavaju potragu za njima ugodnim staništem. Migracije su česte, naravno, i deo su životnog ciklusa, ali ovaj primer pokazuje kako bi se sve češće mogla koristiti i jedna druga migracija — ona kroz vreme.
