Ovi zahtevi sve su glasniji u pojedinim krugovima u Briselu, iako je zvanična Srbija tokom poslednje decenije i pravno i politički i moralno učinila sve da osudi i ovaj i sve druge ratne zločine.
„Novosti“ podsećaju da je Skupština Srbije donela u martu 2010. godine Rezoluciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici, dok se bivši predsednik Boris Tadić i javno izvinio za „jedno od najtragičnijih poglavlja jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih“; a 11. jula 2015. godine tadašnji premijer Aleksandar Vučić umalo nije linčovan na komemoraciji u Potočarima.
Ipak, evropski komesar za proširenje Johanes Han u ponedeljak je upozorio da „nema mesta u EU za one koji negiraju genocid i sve druge presude međunarodnih sudova“.
Zahtev da Srbija prizna genocid u Potočarima ugrađen je i u poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, a očigledno je da je ova tema pogodna za politiku „pokretnih meta“.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić smatra da odnos zvanične Srbije prema onome što se dešavalo u Srebrenici nije sporan i da ovo pitanje ne bi trebalo da bude iskorišćeno kao još jedna kočnica na našem putu ka EU.
„Ovde nema ni ćutanja ni negiranja sudski utvrđenih činjenica o Potočarima. Niko od naših zvaničnika ne negira da se zločin dogodio“, zaključila je Grubješićeva.
