Vlada Rusije odobrila je projekat „Meridijan“ — prvi javno-privatni auto-put. Kako je najavljeno, to će biti najkraći put za prevoz robe između Kine i Evrope. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev već je odobrio izgradnju auto-puta, a prema pisanju ruskih medija, ta ruta je uključena u sveobuhvatni plan razvoja i modernizacije ruske infrastrukture.
Auto-put „Meridijan“ biće dugačak skoro 2.000 kilometara, imaće četiri trake i ići će od Belorusije do Kine, prolazeći kroz osam regiona Rusije i kroz Kazahstan. Cena putovanja za prevoznike iz zemalja koje nisu deo Evroazijske ekonomske unije, prema najavama, iznosiće 70 centi po kilometru, a završetak izgradnje planiran je za 2024. godinu.
Prema rečima rukovodioca rusko-kineskog analitičkog centra Sergeja Sanakojeva, u svetu su već prisutne forme javno-privatnog partnerstva, a kineske kompanije već uveliko rade na izgradnji auto-puteva u skladu sa koncesionim uslovima — i u Africi i u Latinskoj Americi, pa i u Evropi — i ne postoji nijedan razlog da takav mehanizam realizacije investicionih projekata ne bude primenjen i u Rusiji.
Da li će auto-put biti isplativ?
Što se tiče ovog konkretnog projekta, potrebno je pre svega zajedno sa kineskim partnerima utvrditi ekonomsku komponentu, da se ne desi slična stvar kao što je to bio slučaj sa auto-putem koji je povezivao Moskvu sa Kazanjom, kada su pokrenuti pregovori sa Kinom, a da tehničko-ekonomska komponenta nije bila dovoljno proračunata, upozorio je on.
„Ovde sve mora da bude do detalja proračunato, da sve strane budu apsolutno sigurne da će ovaj put biti opravdan, pre svega iz ekonomskog ugla. Ne treba se voditi mišlju da će taj auto-put sam sebe isplatiti za pet ili 15 godina, ali mora da postoji računica da će biti svrsishodan i da će se dugoročno isplatiti“, ističe Sanakojev.
Upitan da li je Kini potreban auto-put i pored činjenice da ta zemlja uveliko koristi pomorski saobraćaj kojim svoje proizvode isporučuje Evropi, Sanakojev kaže da pomorski saobraćaj, iako je uveliko razrađen, za Kineze stvara određene probleme.
Problem se ogleda u tome što zapadne zemlje, a pre svega Amerika kao glavni konkurent Kini, konstantno uspostavljaju nove blokade i prepreke kineskim transportnim kompanijama. Upravo su zato Kinezi počeli da rade na projektu „Jedan pojas – jedan put“, s ciljem da probiju te blokade, pre svega u Južnom kineskom moru, ali i na drugim mestima gde se odvija pomorski saobraćaj.
Kinezi danas aktivno pronalaze nove rute, uključujući i kopnene, kako bi maksimalno diverzifikovali i povećali saobraćaj i transport svoje robe.
„Kinezi ne žele da drže sva jaja u istoj korpi, zbog toga će im biti interesantno da sa Rusijom razrađuje i drumski i železnički saobraćaj, ali i da razvijaju Severni morski put. Zato mislim da taj argument – da Kini nije potreban drumski saobraćaj pored postojećeg pomorskog – ne stoji“, pojašnjava on.
Kakvu korist ima Rusija?
Sanakojev ističe i da ne treba zanemariti potencijalnu zaradu koju će i Rusija i ostale zemlje kroz koje će prolaziti ovaj auto-put imati od ovog projekta.
„Ako čak zamislimo situaciju u kojoj ruske kompanije uopšte ne budu koristile taj put, što je praktično nemoguće, Rusija bi i u tom slučaju zarađivala, makar od naplate putarine i tranzita. Čak i u tom scenariju nema ničeg lošeg, jer to svakako predstavlja dodatnu zaradu, pružaju se nove usluge“, napominje on.
Međutim, dodaje Sanakojev, treba imati u vidu da je realnost drugačija, i da sve ogromne infrastrukturne projekte, kao što je izgradnja auto-puteva, prate i drugi projekti, poput izgradnje prateće infrastrukture.
Pored toga, vremenom će se svakako duž auto-puta pojaviti i novi tehnološki parkovi za obradu i preradu tih proizvoda koji će se najčešće prevoziti. To ujedno označava i povećanje radnih mesta, ne samo za Kinu već i za zemlje kroz koje bude prolazio taj put, a ujedno i dodatne prihode koji se u budžet slivaju na osnovu poreza. Ne treba zanemariti ni činjenicu da će Rusija, jednostavno, dobiti novi auto-put, zaključuje on.
