Najnovija vest — da će nemačka „Dojče banka“ do 2022. godine ukinuti čak 18.000 radnih mesta u okviru obimnog restrukturiranja, kako bi povratila profitabilnost, sudeći po čitanosti na portalima, izazvala je priličnu pažnju javnosti. Ima li razloga da ukidanje čak petine radnih mesta u najvećoj nemačkoj privatnoj banci zabrine još nekoga, osim ljude koji će ostati bez posla? Hoće li se restrukturiranje banke, koja je prisutna u oko 70 država Evrope, Severne i Južne Amerike, kao i u azijsko-pacifičkom regionu, odraziti i na međunarodno finansijsko tržište?
Tim pre zato što koraci koje je „Dojče banka“ preduzimala poslednjih godina očigledno nisu dali očekivane rezultate. Boreći se sa regulatornim kaznama, slabim profitima, visokim troškovima i padom cene deonica, ona je prošle godine već smanjila broj zaposlenih sa 97.000 na 92.000.
Suočena sa velikim finansijskim gubicima, ta banka je u aprilu 2018. godine smenila generalnog direktora Džona Krajana, a na njegovo mesto postavila je Kristijana Zevinga. On je tada najavio da će fokus banke biti usmeren na evropsku i nemačku bazu. Trebalo je smanjiti troškove i rizične operacije u kojima „Dojče banka“ nema vodeću poziciju.
„Dojče banka“ otpušta petinu
Najnoviji, upravo objavljen plan restrukturiranja trebalo bi da omogući prodaju i trgovinu deonicama, kako bi pokušala da poboljša profitabilnost i poveća njihovu cenu. Zato je predviđeno da „Dojče banka“ uloži 74 milijarde evra u posebnu jedinicu za prodaju, oslobađajući rezerve kapitala, kako bi platila restrukturiranje.
Ukidanjem 18.000 radnih mesta, broj zaposlenih bi spao na 74.000, a predviđa se da će troškovi restrukturiranja iznositi oko šest milijardi evra.
Profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Đorđe Đukić za Sputnjik kaže da novi potez samo pokazuje da dugoročni problemi egzistiraju. Krunski dokaz za to je da je nakon najvišeg nivoa cena akcija „Dojče banke“ pre globalne finansijske krize, ona drastično opala, i to za preko 90 procenata. Početkom juna cena akcija „Dojče banke“ na berzi je bila svega 18 procenata knjigovodstvene vrednosti, opisao je situaciju profesor Đukić. Zato on ovo smatra — iznuđenim potezom.
„Ovaj program, koji je objavio generalni direktor Zeving, samo ukazuje da je to pokušaj da se drastično redukuju troškovi banke, tako što se ona najvećim delom isključuje iz segmenta investicionog bankarstva, koje se odnosi na trgovinu akcijama“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On napominje i da su banke u SAD i Kanadi, pa i neke u Japanu, odavno prevazišle problem neadekvatnog nivoa kapitala primereno rizicima. Za razliku od najveće nemačke banke, ali generalno i drugih evropskih banaka, one su kapitalno osnažile, a posle prvobitnog otpuštanja zaposlenih, ponovo su zapošljavale, i to visokokvalifikovanu radnu snagu specijalizovanu za određene poslove.
Tektonske promene
Profesor bankarstva ukazuje na opštu tendenciju smanjenja zaposlenih u bankarskoj industriji, a posebno ukazuje na to da je stotine hiljada radnih mesta izgubljeno posle ludila koje je snašlo svetsko finansijsko tržište, jer se berzanski kapitalizam potpuno otrgao u odnosu na realnu ekonomiju.
On ukazuje na podatke „Goldman saksa“ iz prošle godine — da je u delu trgovanja akcijama pre krize u toj banci radilo 500 zaposlenih, a da će sada sve te aktivnosti, zahvaljujući modernim softverima, obavljati samo — tri čoveka.
„To samo govori koliko su tektonske promene u bankarskoj industriji diktirane činjenicom visokog stepena automatizacije, potom — pojave kompanija sa strane, van banaka, koje nude usluge uz mnogo niže troškove, niže provizije i brže reagovanje prema klijentima koji su kvalitetni, a postoji i još jedna jako bitna dimenzija — ovoliki broj banaka i u Nemačkoj i šire u Evropi je neodrživ, jer je bankarska industrija predimenzionirana za evropske privredne prilike, što empirijska istraživanja pokazuju poodavno“, navodi profesor bankarstva.
Na pitanje — da li to znači da smo svedoci promena u bankarskom sektoru, koji više neće ličiti na onaj kakav smo znali decenijama, on odgovara potvrdno.
„Apsolutno — tu nema više vraćanja na period pre 2008. godine. Obrnuto — dolazi period onih koji su visokospecijalizovani za određene aktivnosti, koje se ne tiču samo berze, već i dugoročnog praćenja klijenata. Pre svega, onih korporativnih, u funkciji njihovog rasta ili ekspanzije, a ne kratkoročnih zarada na špekulacijama na tržištu, koje su, u stvari, i dovele do izbijanja globalne krize i sručile se kao cunami na sve, uključujući tu i male zemlje poput Srbije“, naglašava Đukić.
Spasavanje bez garancije
A kakav će biti ishod novog pokušaja spasavanja „Dojče banke“, po njegovoj oceni, niko iz profesionalnih krugova ne može sigurno da kaže, zato što je 2022. godina daleko, a i pitanje je šta će biti sa kamatnim stopama Feda i Evropske centralne banke.
Za Đukića je veliki znak pitanja i zašto nemačko regulatorno telo nije blagovremeno reagovalo i predupredilo to stvaranje privida kapitala u „Dojče banci“, koji je bio nedovoljan da kontroliše rizike.
Vrsni znalci, oni koji dobro predviđaju tok događaja, a to je bio slučaj sa bankama u Americi, su, da bi predupredili loš scenario, tražili od akcionara da blagovremeno dokapitalizuju banke, spekulišući da će doći do lomova, do kojih je potom i došlo. Nisu čekali da reaguje regulatorno telo. U slučaju „Dojče banke“ je izostala čak i reakcija regulatornog tela.
„Ovo je onaj fenomen tolerisanja lošeg upravljanja u najvećoj banci od strane regulatora i, kao bankar, mogu vam reći da sam zaprepašćen da čelni ljudi i oni koji su radili, a tu su i odbor za reviziju, eksterni revizori, supervizor, očigledno nisu uradili svoj posao kako treba i rezultati su tu“, ističe sagovornik Sputnjika.
Berza je, kako dodaje, samo odslikala to stanje banke, na jedan ili drugi način.
A Dojče kompanije?
Na pitanje da li će se teško stanje u „Dojče banci“ odraziti na nemačku privredu, koja je najjača u Evropi, Đukić odgovara — da nemačke korporacije zbog toga nemaju razloga za zabrinutost.
„Do poremećaja u nemačkoj privredi, po mom dubokom ubeđenju, apsolutno neće doći, jer postoje alternativni izvori finansiranja; novca imate koliko hoćete na tržištu kapitala, likvidnost je drastično porasla, pri čemu poslednji podaci pokazuju da brojni fondovi ne mogu lako da plasiraju višak likvidnosti. Za sve kompanije, i ne samo za one najveće u Nemačkoj, nego i za mala i srednja preduzeća, koja su nosioci privrednog rasta u Nemačkoj, a ključni su za inovacije — za njih izvori finansiranja apsolutno neće predstavljati problem“, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta.
„Moćne banke u svetu, a pre svega američke, su uvek spremne da ulaze u finansiranje krupnih projekata takvih kompanija, a i postoji opšta poplava novca. U ovoj fazi, kada su još uvek nulte kamatne stope, kvalitetna kompanija može da se zaduži emitujući korporativne obveznice i ne kucajući na vrata poslovnih banaka, a to znači da će se banke utrkivati za te kvalitetne klijente“, objasnio je Đukić za Sputnjik.
