„Želim da se obratim predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Vreme je da porazgovaramo? Vreme je. Da popričamo o tome čiji je Krim i koga to tamo nema u Donbasu... Predlažem sledeću ekipu — vi i ja, ali i predsednik SAD Donald Tramp, premijerka Velike Britanije Tereza Mej, kancelarka Nemačke Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron. Mislim da će nas Lukašenko sa zadovoljstvom primiti u Minsku“, rekao je Zelenski.
Istog časa stiglo je saopštenje iz kabineta beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka:
„Predsednik apsolutno podržava predlog Vladimira Zelenskog. Za Minsk je uvek bila i biće čast da bude platforma za mirovne inicijative i pregovore“.
Ovako se ne vodi diplomatija
Stav Minska je jasan — Lukašenko već duži niz godina pokušava da poboljša imidž svoje zemlje u svetu, ali i da popravi odnose sa SAD i Evropom, koje ga stalno etiketiraju kao „poslednjeg diktatora u Evropi“. Međutim, iako pragmatičan stav Belorusije nije ni za kakvu osudu, šanse da se tako nešto dogodi su praktično nepostojeće, jer, sudeći po reakcijama, niko sem Ukrajine nije zainteresovan da se susret održi u takvom formatu, smatra ukrajinski politikolog Jurij Gordonjenko.
Pre svega jer je predlog Zelenskog da se susret uopšte održi bio u najmanju ruku nekorektan i stoga na tako nešto ni ne treba reagovati ozbiljno, objašnjava on. Pored toga, pre nego što se takav predlog iznese, red je da se prethodno pitaju sve te strane koje zovete da li su uopšte zainteresovane da učestvuju u takvom formatu pregovora. To se, kako nalaže diplomatije, radi putem diplomatskih kanala ili slanjem upita u ambasade, sa ciljem da se saznaju stavovi tih strana koje pozivate.
„Međutim, najvažnije je to što je ’Normandijska četvorka‘ svojevremeno formirana kako bi rešila konkretan problem, nakon čega se i ’rodio‘ Minski sporazum, a sve te četiri zemlje — Nemačka, Francuska, Ukrajina i Rusija postale su garanti tog sporazuma“, dodaje.
Novi sporazum — novi rat
Međutim, poručuje Gordonjenko, uključivanje Velike Britanije, koja je jednom nogom već izvan EU, kao i SAD, koje ni na koji način nisu učestvovale u ukrajinskim pregovorima, navodi na misao da Zelenski ovim potezom želi da revidira Minski sporazum i da se iznese drugi dokument koji bi bio stavljen na potpisivanje.
„Ukoliko do toga uopšte i dođe, to će značiti da će ono što je do sada važilo biti ukinuto, a jasno je da Kijev posle toga ništa drugo neće potpisati. To će označiti da će u Donbasu ponovo početi rat“, upozorava.
Prema njegovom mišljenju, na ovaj način se ne iznose inicijative, a Zelenski, očigledno, još nije shvatio šta treba da radi na mestu predsednika.
„On mora da razume da se sve ono što je radio Porošenko sada prelilo na njega, te će za sve što se događa u Donbasu on lično biti odgovoran“, dodaje.
I stručnjak sa Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter mišljenja je da, iako takvi susreti zaista mogu biti korisni, bez detaljnog plana i jasne slike šta je potrebno postići na njima — oni neće biti održani.
„Moskva prvenstveno mora da vidi kako će izgledati novi saziv Parlamenta Ukrajine, kako će izgledati nova Vlada, a zatim i kakve stavove će novoformirana ukrajinska vlast zauzeti. Tek nakon toga će biti moguće uopšte početi pripremu predstojećeg susreta u bilo kakvom formatu, kako bi on bio svrsishodan“, sugeriše.
Krim — gotova priča
Kada je reč o Krimu, poslanik Saveta Republike Krim Vladislav Ganžara tvrdi da Zelenski, baš kao i njegov prethodnik Petro Porošenko, nastavlja da iznosi raznorazne spekulacije po pitanju tog poluostrva, iako je jasno da Rusija po tom pitanju nema o čemu da razgovara — Krim je deo Ruske Federacije već pet godina.
„To će tako i ostati, zauvek. Krim nije predmet pregovora. To čak znaju i svi svetski lideri, uprkos politici sankcija koju sprovode protiv Rusije“, ističe i dodaje da tome u prilog ide i činjenica da Putin ni sa jednim svetskim liderom, bilo da je reč o Trampu ili Makronu, nije razgovarao o Krimu.
