Istraživanje, koje prenosi „Blic“, pokazalo je da čak 44 odsto ispitanika Crnu Goru doživljava kao sopstvenu zemlju, 36 odsto je reklo da je reč o prijateljskoj susednoj zemlji, 15 odsto da je ravnodušno, dok samo pet odsto vidi tu državu kao neprijateljsku.
Većina ispitanika smatra i da neće doći do eskalacije sukoba između dve države.
Na pitanje — šta su najveći uzroci problema u odnosima Srbije i Crne Gore, 44 odsto ispitanika navelo je da je to zvanična politika Crne Gore, 27 odsto da je reč o borbi velikih sila za uticaj na Balkanu, 16 odsto misli da je politika Srbije najodgovornija za tenzije, dok 13 odsto nema odgovor.
Upitani šta najviše zameraju Crnoj Gori u politici prema Srbiji, 68 ispitanika navelo je da je to odnos prema KiM, 30 odsto da je to odnos prema Srbima u Crnoj Gori, 23 odsto da je to pozitivan odnos prema NATO, 21 odsto da je to negativan odnos prema Rusiji, 7 odsto da je to odnos prema EU, a 12 odsto je navelo nešto drugo.
Vladimir Pejić iz agencije „Faktor plus“ rekao je za „Blic“ — da je ljutnja građana uglavnom usmerena prema političkim elitama.
„Ljutnja naših građana odnosi se na crnogorske vlasti, ali veliki procenat misli da se upravo u susednoj Crnoj Gori ukrštaju interesi velikih sila. Iako u pitanju nije navedeno o kojim zemljama se radi, jasno je da su sa jedne strane NATO i SAD, a na drugoj Rusija. To su glavni uzroci narastanja tenzija, po mišljenju ispitanika“, naveo je Pejić.
„Manji procenat je onih koji krivca vide u politici Srbije“, dodao je Pejić.
Pejić ne vidi da su poslednja dešavanja u vezi sa crnogorskim Zakonom o veroispovesti uznemirila građane.
Istraživanje je, naime, pokazalo da je nešto manje od polovine ispitanika reklo da ne očekuje eskalaciju i da će odnosi polako biti konkretniji, 37 odsto da ne zna, 20 procenata da smatra da će do eskalacije doći, ali samo verbalne, dok samo tri procenata očekuje eskalaciju, pa čak i oružane sukobe.
Na pitanje — šta bi Srbija trebalo da radi u krizi sa Crnom Gorom, čak 80 odsto u zbiru (tri ponuđena odgovora) smatra da treba izbegavati provokacije — 38 odsto kaže da ne treba da odgovaramo bez obzira na provokacije, 24 odsto navodi da treba da imamo znatno pomirljiviji ton, a 18 odsto „da stalno podsećamo na neosnovanost poteza Crne Gore i da izbegavamo sukobe i zaoštravanje krize“.
S druge strane, 20 procenata ispitanih je za to da naš državni vrh — „odgovori istom merom, možda čak i jače“.
