Podsetimo — Iran je prekoračio ograničenje od 3,67 odsto obogaćenja uranijuma. To je potvrdio i portparol iranske Organizacije za atomsku energiju Behruz Kamalvandi, koji je precizirao da on sada iznosi 4,5 odsto i da za sada nije potrebno obogaćivanje uranijuma od 20 odsto, ali da će Teheran — „to učiniti, ukoliko bude želeo“.
Šta Iran može da uradi sa uranijumom obogaćenim za 20 odsto?
Pre poslednjeg obogaćivanja, iranska nuklearna elektrana „Bušer“ je koristila uvozno rusko gorivo, obogaćeno do nivoa od pet odsto.
„Obogaćenje od 20 odsto i dalje je daleko od 90 odsto, koliko je potrebno za razvoj nuklearnog oružja, ali napredak do tog nivoa obogaćivanja uranijuma nije linearan“, kaže ekspert za Bliski istok Pol Heru.
Prema njegovim rečima, kada dođete do 20 odsto — vi ste već skoro stigli na cilj.
„Ipak, nijedna zemlja nema cilj da napravi samo jednu atomsku bombu“, smatra Tarik Rauf, bivši funkcioner Međunarodne agencije za atomsku energiju.
„Pravljenje više od jedne bombe bi podrazumevalo vraćanje starih centrifuga u pogon, a to bi moglo da traje godinama. Za sada, Iran samo šalje signale da bi mogao da ubrza ceo proces“, kaže Rauf.
„Iran trenutno koristi oko 5.000 ’primitivnih‘ centrifuga“, objašnjava Rauf. Pre nuklearnog sporazuma, taj broj je bio blizu 20.000. Sledeći korak Irana mogao bi da bude ponovno pokretanje tih centrifuga, najavio je Behruz Kamalvandi.
Da li je Iran spreman da ide do kraja?
„To je vrlo verovatno“, kaže Heru.
„Imajući u vidu nedavne vojne trzavice između Irana i SAD, kao i neumoljive sankcije Trampove administracije, Iranu je potrebno samo da baci pogled na Istok kako bi video sve koristi od proizvodnje nuklearne bombe“.
„Na osnovu načina na koji je Donald Tramp razvijao odnose sa Severnom Korejom, kao i načina na koji im je ukazao poštovanje, to Iranu daje podsticaj da razvija nuklearno oružje“, kaže Heru.
„Kada se učlanite u Nuklearni klub, onda vas tretiraju ozbiljnije“, zaključuje ovaj ekspert.
Prema većini predviđanja — Iran bi do atomske bombe mogao da dođe za, otprilike, godinu dana.
Međutim, Danijel Makadams sa Instituta za mir i prosperitet ima drugačiju teoriju. On ne misli da Iran zaista želi nuklearnu bombu, već ceo proces obogaćivanja uranijuma vidi kao — proračunato sredstvo da se Evropa ponovo stavi za pregovarački sto. Čak su dali Evropljanima rok od 60 dana.
„Oni postupaju veoma metodično. To nisu potezi ludaka“, kaže Makadams.
