Pljušte otkazi širom sveta: Počeo slom jednog od simbola nemačke ekonomske moći

Nemačka banka najavila je da će eliminisati čitave timove u Aziji i Australiji u okviru džinovskog plana za „poslovni restart“.

Prvi otkazi podeljeni su u Sidneju, Hongkongu i na drugim lokacijama u azijsko-pacifičkoj regiji. Samo u Aziji, „Dojče banka“ će praktično zatvoriti sve filijale, a ostali deo „seče“ desiće se u SAD i u Evropi.

Banka je saopštila i da će smanjiti globalnu radnu snagu za 74.000 ljudi do 2020. godine, u finansijskom potezu koji će koštati 7,4 milijarde dolara.

​Nije saopšteno koji će poslovi najviše stradati, ali je najavljeno da će se potpuno povući iz svih oblasti koje su u vezi sa trgovinom akcijama. Najveći deo tih operacija nalazi se u kancelarijama u Londonu i Njujorku.

U nekim od filijala zaposlenima će biti ponuđene otpremnine. Izvor iz kancelarije banke u Hongkongu kaže da je atmosfera u firmi „sumorna“ otkako su zaposleni pozvani na sastanak.

„Bilo je nekoliko rundi razgovora sa predstavnicima odeljenja Ljudskih resursa, gde su nam davali te pakete i rekli nam da možemo da napustimo zgradu“, rekao je ovaj izvor.

I zaposlenima u londonskoj filijali rečeno je da se spakuju, pre nego što su im identifikacione kartice deaktivirane.

​Direktor „Dojče banke“ Kristijan Zeving nazvao je ove mere — „restartom, koji će fokus kompanije vratiti na klijente“. Prema njegovim rečima, ideja je — „da se banka vrati svojim korenima, zbog kojih smo i postali jedna od vodećih banaka sveta“.

On je rekao da su zbog toga morale biti donete neke „neprijatne odluke“ i da mu je jasno da će ovo imati „duboke posledice na živote ljudi“.

Drastične mere usledile su posle neuspešnog pokušaja spajanja sa konkurentskom „Komercbankom“ u aprilu 2019. godine. Spajanje je podržala nemačka Vlada, ali obe banke su odustale od pregovora, nakon što su došle do zaključka da bi dogovor bio preskup. 

Ovim potezima je banka, koja je nekada bila simbol nemačke ekonomske snage, praktično odustala od pokušaja da se pridruži najvišoj ligi megabanaka, kakve su „Goldman saks“ i „Džej-Pi Morgan Čejs“, piše „Njujork tajms“.