„Dojče vele“ navodi slučaj jedne 29-godišnjakinje, koja ne sme da kaže svoje pravo ime, jer je tajnovitost deo njenog posla, pa se predstavila kao Luiza.
Luiza radi u Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo — BND, a početkom godine je, zajedno sa 50 drugih studenata, upisala i master, do sada jedinstven u Nemačkoj — „Intelidžens end sekjuriti studis“, što, jednostavnije rečeno, znači — da će postati stručnjak za špijunažu.
Ona je tokom desetogodišnje karijere, još pre master-studija, radila odgovorne poslove, takođe u oblasti međunarodnog terorizma.
U dvogodišnjim studijama Luiza i drugi studenti imaće različite mogućnosti: neće joj predavati samo pravnici, koji bi trebalo da joj ukažu na to gde su granice obaveštajnog rada, već su tu i psiholozi, istoričari, eksperti za islam i naučnici koji se bave istraživanjem ekstremizma.
Spektar tema je širok. Jedna nastavna jedinica se, na primer, bavi društvenim medijima, poput Fejsbuka i Tvitera, kako bi na taj način mogli pravovremeno da otkriju krizne situacije. Na jednom drugom modulu se obučavaju za kontroverzni odnos sa takozvanim V-ljudima (ljudima od poverenja), tačnije — osobama od kojih tajne službe dobijaju informacije sa desno-ekstremističke i islamističke scene.
Tajne službe, dodaje „Dojče vele“, svesno vrbuju ove ekstremiste i plaćaju ih kako bi dobili informacije sa tih scena i na taj način sprečili moguće napade. Ali, u skandalu nastalom nakon što je ubijen istaknuti političar Valter Lubke, za čije se ubistvo okrivljuju ekstremni desničari, posumnjalo se u njihovu pouzdanost i kritikovala se saradnja tajnih službi sa V-ljudima.
Sada se, međutim, nadaju da će se sa uvođenjem ovih studija ta saradnja profesionalizovati. Naime, sada su psiholozi ti koji treba da ocene kada se „ljudima od poverenja“ može, a kada ne može verovati.
Dok je u Nemačkoj to novina, u drugim zemljama, na primer u Velikoj Britaniji i u SAD, već godinama postoji mogućnost da se studira špijunaža — na primer na Kraljevskom koledžu u Londonu.
„Jedan od glavnih razloga za to je i što dugi niz godina skoro i da nije bilo dodirnih tačaka između nauke i tajnih službi“, kaže profesor Jan-Hendrik Ditrih, jedan od rukovodilaca programa.
Dodaje i da nauka postavlja pitanja, kritikuje, analizira, a s obzirom na raniju relativno strogu izolaciju tajnih službi od spoljnog sveta, kaže — da je to bilo nespojivo.
„I možda se došlo do zaključka da bi naučne ekspertize mogle biti korisne za obaveštajni rad“, kaže Ditrih.
Ideja se pre četiri godine rodila u kabinetu kancelara. U svakom slučaju, nisu želeli da kopiraju studije koje postoje u anglosakonskom prostoru. U Nemačkoj bi trebalo da se osete pozvanim prvo saradnici tajnih i bezbednosnih službi. Naime, studije su, pre svih, namenjene saradnicima BND, ali i saradnicima Službe za zaštitu ustavnog poretka, vojne tajne službe i Bundesvera. Ubuduće bi trebalo i da se omogući studiranje i službenicima Bundestaga, ministarstava, Savezne službe za kriminal i Savezne službe za IT bezbednost.
S obzirom da se za studentkinju Luizu otvaraju mogućnosti povezivanja i izvan BND, njen profesor u tome vidi šansu da se prosleđuju podaci, jer, buduće rukovodeće snage u tajnim službama, bi morale da znaju — „gde su granice“. Upravo obrada kompleksnog „slučaja nacional-socijalističkog podzemlja“ je pokazala koliko je važno razumevanje među službama.
Dugoročno se, čak, planira da bi na ovom fakultetu mogli da studiraju i pripadnici inostranih borbenih snaga ili preduzetnici. U svakom slučaju — oni neće moći da pohađaju sve studijske programe. Pojedini programi će, sigurno, biti mogući samo za studente bezbednosnih službi.
„Ovaj studijski program u ovom obimu je jedinstven u Evropi. Jer, pokušaj da se svi bezbednosni akteri stave pod jednu kapu, na drugim mestima često propadne zbog egoizma pojedinih resora“, kazao je Ditrih.
On naglašava i da su svi predavači nezavisni.
„Uticaj spolja bi bio atak na slobodu nastave. Jer, nezavisnost je od suštinske važnosti za naučnike. U protivnom ne mogu da normalno funkcionišu“, kazao je on.
To su prihvatili i njihovi budući klijenti, jer znaju da im više koristi nezavisna naučna ekspertiza od pukih predavanja.
