U izveštaju posvećenom „ruskoj taktici destabilizacije na Zapadnom Balkanu“, u koji je imala uvid televizija RT, ocenjuje se da Rusija, navodno, nastoji da postigne glavni cilj, a to je — da zemlje ovog regiona skrene sa kursa ka „jedinstvenoj Evropi“.
„Osnovni cilj Rusije na Zapadnom Balkanu jeste da uvede multipolarnost, shvaćenu kao međunarodni poredak, koja odbacuje evropsku integraciju kao organizacionu ideju regionalnog poretka i uspostavlja „direktorat“ velikih država, koji će se baviti pitanjima konkurencije i saradnje u regionu“, navodi se u izveštaju.
Odogovor na „Istočno partnerstvo“
Kako prenosi RT, u dokumentu se govori i o ciljevima ruske regionalne politike na Balkanu. Navodi se da je „ruska taktika destabilizacije“ na Balkanu odgovor na politiku koju Evropska unija vodi u odnosu na zemlje uključene u program „Istočno partnerstvo“ (Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina) i koja, prema mišljenju Moskve, destabilizuje situaciju u tim zemljama. Osim toga, po mišljenju evropskih analitičara, to je i pokušaj da se odvrati pažnja Brisela od razvoja odnosa sa ovim državama.
Uz to, kako se naglašava u izveštaju — zadatak Rusije je da snizi efikasnost Evropske unije na Zapadnom Balkanu.
„U tom smislu, veoma su karakteristične subverzivne akcije (kao što je podsticanje protesta) i diplomatski napori (poput pokušaja da se ospori legitimnost sporazuma), koje je Rusija preduzimala kako bi minirala rešavanje pitanja između Grčke i Severne Makedonije u vezi sa imenom države, ili njena podrška krajnje spornom referendumu u Republici Srpskoj u vezi sa proslavom Dana republike“, navodi se u dokumentu.
U EUISS ističu i da će u narednih nekoliko godina regionalna strategija EU zahtevati ne samo suprotstavljanje „neprijateljskim akcijama Rusije“, već i energičnije pokušaje da se stimulišu i da se podrže dublje reforme.
Prema mišljenju stručnjaka Instituta — Evropska unija može da ponudi povoljan scenario za razvoj balkanskog regiona.
„Za razliku od Rusije, EU može da ponudi atraktivan model, a poseduje i finansijsku moć, koja je neophodna za uspeh. Međutim, da bi se iskoristile te prednosti, potrebna je, kao i pre, snažna politička odlučnost“, objašnjava se u dokumentu.
Šta je govorila Moskva
Međutim, Moskva je više puta izjavljivala da poštuje izbor balkanskih država. Ruski predsednik Vladimir Putin je napomenuo da pristupanje Srbije Evropskoj uniji ni na koji način neće uticati na bilateralnu saradnju.
„Poštujemo kurs pristupanja EU, koji je izabralo srpsko rukovodstvo; za razliku od zapadnih partnera, ne pokušavamo da stavimo Srbiju pred veštački izbor: ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropskom unijom“, rekao je Putin.
Treba napomenuti da u izveštaju ne postoji nijedan dokaz za tvrdnje evropskih analitičara. Moskva je više puta izražavala svoj stav u vezi sa optužbama za njenu umešanost u unutrašnja pitanja drugih zemalja.
Podsetimo, na marginama 73. zasedanja Generalne skupštine UN, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da, kada bi ruska strana dozvolila sebi 10 odsto izjava zapadnih lidera o potrebi evroatlantske integracije Zapadnog Balkana — bila bi prikovana za stub srama.
„Visoki predstavnik EU Federika Mogerini početkom ovog meseca izjavila je da je Balkan teritorija EU, a gde su oni — ne bi trebalo da bude mesta za druge. Verovatno treba da obavimo vaspitno-obrazovni rad sa svojim kolegama, kako bi se malo pristojnije ponašali“, istakao je Lavrov.
Ljuljaju balkanski čamac
Po oceni Igora Šatrova, zamenika direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije, objavljujući slične izveštaje — Zapad, po ko zna koji put, pokušava da pogorša odnose sa Rusijom.
„Nakon što su doživeli neuspeh na teritorijama blizu Rusije, zapadni političari i oni koji stoje iza njih, koji su zainteresovani za pogoršanje odnosa sa Moskvom — počinju da ljuljaju balkanski čamac“, istakao je ovaj politički analitičar.
On smatra i da glavni predmet interesovanja Zapada na Balkanu ostaje — Srbija, kao ozbiljan partner Rusije.
„Cilj raspirivanja antiruske histerije u balkanskom regionu jeste da se, na neki način, udari packa Srbiji i da se skrene pažnja na činjenicu da, pored zemalja koje stoje u redu pred Briselom i Vašingtonom, postoji i Beograd, koji vodi svoju nezavisnu politiku. I u nezavisnoj politici Beograda vide ruku Moskve. Sve je to indirektno u vezi sa interesom da se Srbija uvuče u evropske institucije, Evropsku uniju i NATO“, uveren je Šatrov.
