Čestiti Gruzijac ne pljuje grobove, pa ni kad pripadaju Putinovim roditeljima

Bez obzira na krhke odnose Rusije i Gruzije skandalozno ponašanje gruzijskog voditelja osudila je kompletna gruzijska javnost — i rukovodstvo zemlje i narod.

Građani Gruzije okupljeni ispred televizije „Rustavi 2“ traže otpuštanje voditelja, a neki i zatvaranja televizije. 

Šta je to što je građane Tbilisija izvelo da brane Putina?

Najmanje je tu Putinovih obožavalaca, osnovni motiv je — psihologija Gruzina, u ovom slučaju nešto što bismo malo slobodnije mogli da prevedemo našim izrazom „čojstvo i junaštvo“!

​Većina građana Gruzije, nezavisno od toga da li gaje simpatije prema Putinu, ispad ovog voditelja doživela je pre svega kao narušavanje nacionalnih tradicija, ali i kao ličnu sramotu i sramotu cele zemlje.

U Gruziji, kavkaskoj zemlji, postoji poseban odnos prema psovkama. Psovka je teška uvreda i javno se ne psuje! Takođe, živ je i patrijarhalni kult roditelja, a pominjanje „mrtve majke“ (ili oca) je skrnavljenje mrtvih. Voditelj kanala „Rustavi 2“ je to pravilo prekršio. On nije samo vređao predsednika Rusije, nego i njegove pokojne roditelje, iznoseći najgnusnije uvrede i psovke. Zato nije čudno što je taj mali planinski narod doživeo pravi kulturni šok, uprkos tome što su odnosi dve zemlje napeti. Reči koje je voditelj i autor emisije „Post skriptum“ Georgij Gabunija čitav minut sipao sa ekrana, i to na čistom ruskom jeziku, danas se stidi cela Gruzija. Mnogi korisnici Fejsbuka pozvali su da se video-snimak koji je objavljen na internetu ne deli na mrežama, jer ne žele da se „sramota širi“ i upozoravaju da bi to moglo da naruši imidž Gruzije.

„To nije pljuvanje u lice Putinu. To je pljuvanje u našu Gruziju…“, „Ovaj voditelj nije Gruzijac. I on nije čovek! Nije ponizio Putina, ponizio je sebe, uvaljao se u blato!“, samo su neki od komentara ljudi.

Snimatelj kanala „Rustavi 2“ koji je snimao građanske proteste čak je spustio kameru na zemlju i pridružio se protestantima, ne želeći da bude deo takve uređivačke politike.

„Kao prvo, morate napraviti podelu između Gruzijaca. Ovo ne rade pravi Gruzijci. To je deo gruzijskih otpadnika i neprijatelja gruzijske nacije, Gruzijci ne razumeju takav rečnik psovki, koji je u principu neprihvatljiv za nas. I neću se umoriti od ponavljanja da bi svaki Gruzijac pretukao, ako ne i ubio onog ko dozvoli sebi da vređa njegovu majku, bez obzira da li je živa ili ne i da govori tako gnusne i užasne psovke“, kaže za Sputnjik Vladimir Homeriki, potpredsednik Svetskog kongresa naroda Gruzije i predsednik Rusko-gruzijskog narodnog jedinstva.

Gruzijcima, ističe Homeriki, izgovaranje psovki i vređanje apsolutno nije svojstveno.

„Međutim, deo Gruzije nažalost degradira. Amerikanci namerno parčaju pravoslavnu Gruziju i nameću joj tuđe standarde. Ovo je veliki problem za samu Gruziju”, naglašava Homeriki.

Prema njegovim rečima, građani Gruzije se zalažu za mir i dobre odnose sa pravoslavnom Rusijom.

On ističe da je voditelj svojim uvredama na račun ruskog predsednika „prešao sve granice“.

„To je ružna i podla provokacija. To ne vređa Putina, već vređa samu Gruziju, sam gruzijski narod i njegove tradicije. Putin je verovatno navikao da na svoj račun sluša različite stvari od raznih otpadnika. Ne treba zaboraviti da oko milion Gruzijaca živi u Rusiji. I mi smo ogorčeni zbog toga što je taj voditelj izrekao, kao i zbog činjenice da Gruzija sama sebi čini štetu i propada pred našim očima“, zaključio je gruzijski ekspert.

Glavna urednica Sputnjika Margarita Simonjan, koja je odrasla na Kavkazu, objasnila je na svom nalogu na Tviteru pravu suštinu uvrede, to jest kako se novinar kamenom bacio na Putina, a pogodio svoj narod i svoju zemlju:

„Nije stvar u tome što je voditelj psovao Putin. Da se zadržao na tome, ne bi bilo takve reakcije u Gruziji.

Stvar je u tome što je pominjao grobove njegovih roditelja. Tradicionalno, za Kavkasca je to uvreda koja se ne može otrpeti, pravi zločin koji ne vređa osobu koju je neko pokušao da uvredi, već onoga ko se spustio na taj nivo da to kaže.

Takvog čoveka, ali i njegovu porodicu kaznilo bi celo selo.“

„Muškarac posle tih reči prestaje da bude muškarac i, uopšte, čovek.“

Ona se priseća svog sela u okolini Adlera, grada u Rusiji, na Kavkazu, i dodaje da bi takvu osobu svi prezreli i da se „devojke ne bi udavale ni za koga iz njegove porodice.

„Niko ne bi želeo da komunicira sa muškarcima iz te kuće“, zaključuje Simonjanova uz malu ogradu:

„Sasvim sigurno, gruzijski narod je progresivan, ali teško da su uspeli da se toliko udalje od svojih kavkaskih korena.“