Pa ipak, bez obzira na tu okolnost, koja bi u normalnom demokratskom poretku predstavljala popriličnu prepreku, upravo će nemačka ministarka odbrane zameniti Žan-Kloda Junkera na čelu Evropske komisije, naravno, pod uslovom da Evropski parlament kroz desetak dana potvrdi njenu nominaciju.
Pobeda Ursule fon der Lejen na izborima na kojima nije učestvovala, utoliko je problematičnija što personifikuje trijumf upravo one prakse dilova iza zatvorenih vrata, koja je trebalo da bude prevaziđena u minulom izbornom procesu.
Zato je, uostalom, i bio formulisan koncept špicen kandidata, vodećih kandidata evropskih političkih grupa za mesto šefa Evropske komisije. Na kraju su svi oni poraženi, a sa njima kolateralno i demokratski izražena volja građana Evropske unije.
Neočekivanom trijumfu fon der Lejenove prethodio je poraz njene šefice, nemačke kancelarke Angele Merkel, koja na čelo Komisije uopšte i nije pokušala da progura sopstvenog kandidata, Manfreda Vebera, već njegovog socijaldemokratskog rivala Fransa Timermansa i u tome nije uspela zbog pobune u njenoj Evropskoj narodnoj partiji.
Kao da su neki delovi Unije ravnopravniji od drugih
Usledili su teški noćni pregovori iza zatvorenih vrata, cenkanje kao na pijaci i na kraju, dil zbog koga bi „Evropska unija mogla da plati visoku cenu“, kako prognozira proevropski magazin „Politiko“, jer se još jednom u praksi pokazalo da mišljenje građana Evropske unije nema mnogo uticaja na odluke koje se donose u Briselu.
A to se građanima Unije baš i ne dopada.
Elem, osim funkcije novog šefa Evropske komisije, iza zatvorenih vrata je dogovorena i raspodela ostalih ključnih pozicija. Na čelo Evropske centralne banke treba da dođe direktorka MMF-a Kristin Lagard, na čelu Evropskog saveta će umesto Donalda Tuska biti Šarl Mišel, dok bi novi šef evropske diplomatije umesto Federike Mogerini trebalo da postane Žozep Borel. Nemica, Francuskinja, Belgijanac i Španac, uz Italijana Davida Sasolija na mestu predsednika Evropskog parlamenta — kao da su neki delovi Unije ravnopravniji od drugih, jer ni na jednoj od najvažnijih funkcija nema nikoga iz zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Kako su tekli mali noćni pregovori u Briselu i šta su zapravo doneli Evropskoj uniji? Šta možemo da očekujemo od Ursule fon der Lejen umesto Žan-Kloda Junkera, osim manje sklonosti alkoholu, a šta od Žozepa Borela u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, za koji nismo sigurni da i dalje postoji?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
Nenadanu nominaciju Ursule fon der Lejen bivši potpredsednik Evropske komisije, Nemac Ginter Verhojgen opisuje kao „prevaru i obmanu birača“: „Ako ste želeli da izmislite način da još više razbijete iluzije o demokratiji i politici u Evropi, uradili biste upravo ovo što se sad dogodilo. Šteta je velika i posledice još ne mogu da se predvide.“
„Ovo je potvrda dubine krize u kojoj se nalazi Evropska unija, čiji rezultat su bili i izbori koji su doneli promenu odnosa snaga na političkoj sceni — desni i levi centar, posle 50 godina, više nemaju većinu kojom će utvrđivati politiku i kadrovska rešenja unutar EU“, komentariše Zoran Milivojević, ukazujući da i izbor Šarla Mišela simbolizuje tu krizu — njegova vlada je u Belgiji izgubila većinu, a on sad dolazi na čelo Evropskog saveta.
„Fon der Lejenova je naš najslabiji ministar“
Prilično bizarno deluje i podatak da su Fon der Lejenovu podržale sve članice Unije, osim Nemačke koja je bila uzdržana.
Pritom, „Špiglova“ istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ona druga otpozadi po popularnosti među ministrima u nemačkoj vladi, nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc tvituje: „Fon der Lejenova je naš najslabiji ministar. I to je, izgleda, dovoljno da postane predsednik Komisije.“, a uz to je u toku i istraga u Bundestagu zbog navodnih finansijskih mahinacija u okviru njenog Ministarstva. Takođe, izveštaj Bundestaga o stanju Bundesvera, objavljen u januaru, opisao je situaciju u nemačkoj vojsci kao katastrofalnu...
„Sve to samo po sebi dovoljno govori o načinu na koji je odabran budući predsednik Evropske komisije“, kaže Dušan Gujaničić. „Način izbora i odabir kandidata daju dodatne argumente kritičarima Evropske unije, jer se na mesto Žan-Kloda Junkera, opterećenog ličnim problemima, sad dovodi neko sa veoma slabim legitimitetom i ograničenom političkom težinom.“
Pritom, uzimajući u obzir i da Angeli Merkel poslednji mandat ističe već kroz dve godine, zbog čega njen uticaj postaje sve slabiji, može se zaključiti da kriza EU zapravo tek sad počinje, tim pre što su ovom prilikom zemlje Višegradske grupe potpuno zaobiđene, iako su njihov glas i identitet sve snažniji. U najkraćem, sad vidimo da izbori za EP ništa nisu rešili, naprotiv, otvorili su prostor za nastanak novih problema.
A kao kratkoročni pobednik, saglasni su Sputnjikovi sagovornici, iz ove situacije izlazi francuski predsednik Emanuel Makron, iako njegova lista, eto još jednog evropskog paradoksa, nije osvojila najviše glasova unutar Francuske.
„U situaciji u kojoj je Merkelova na odlasku, a u Nemačkoj se niko, uključujući Angret Kramp Karenbauer, nije profilisao kao njen dostojan zamenik, Makron će pokušati da se nametne kao novi lider“, ocenjuje Zoran Milivojević. „I Fon der Lejen i Šarl Mišel zalažu se za federalizaciju EU, nasuprot suverenističkim težnjama, tako da se njihovo imenovanje može shvatiti i kao pobeda francuskog predsednika Emanuela Makrona.“
Šta Srbiji znači Španac na mestu šefa evropske diplomatije
„Makron je pametno dopustio da nemački kandidat dođe na čelo EK, ali je zato uspeo da progura Francuskinju Kristin Lagard na čelo izuzetno bitne institucije, Evropske centralne banke, a i na čelo Evropskog saveta dolazi Šarl Mišel iz grupe liberala kojoj pripada i sâm Makron“, navodi Dušan Gujaničić.
Srbiju pak najviše zanima šta će joj, u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine pre svega, doneti imenovanje Španca Žozepa Borela za šefa evropske diplomatije.
To je promena nabolje, koja neće imati znatnog efekta, smatraju sagovornici Sputnjika.
„Borel dolazi iz države koja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, ali on je u obavezi da sprovodi usaglašenu spoljnu politiku EU, šta god to tačno značilo. Ipak, za nas će biti značajno to što on razume naš problem, što znači da će, nastave li se briselski pregovori, on nastojati da EU zaista bude statusno neutralna“, očekuje Zoran Milivojević.
„Mi možemo da očekujemo veću korektnost na verbalnom nivou, ali nijedan komesar EU ne može da utiče na separatističke vlasti u Prištini“, dodaje Dušan Gujaničić, zbog čega nastavak briselskog procesa ostaje sasvim neizvestan.
Ono što se pak čini prilično izvesnim, jeste da će i po okončanju trgovine oko čelnih pozicija u EU proces njenog proširenja ostati zamrznut na duže vreme.
Naime, Emanuel Makron je ponovio svoj poznati stav, da je „više nego skeptičan prema svima onima koji nam objašnjavaju da je budućnost Evrope u novom proširenju“ jer „ne možemo da se složimo ni sa 28 članica“.
Ja ću biti beskompromisan i odbiću svako proširenje pre dubokih reformi našeg institucionalnog funkcionisanja.“
„Makrona u ovom smislu treba držati za reč i zato što on na tome gradi svoju spoljnopolitičku strategiju, ali i sopstvenu političku budućnost. I sasvim je sigurno da će na tome istrajati. I zato treba da računamo na to da će politika proširenja EU zadugo ostati sasvim po strani“, zaključuje Zoran Milivojević.
