Biračka mesta se zatvaraju u 18 časova po srednjoevropskom vremenu.
„Prva stvar koja je neophodna za jačanje ekonomskog razvoja jeste stabilna Vlada i snažna većina u narednom Parlamentu“, kazao je Micotakis za Rojters.
Prema anketama, prednost „Nove demokratije“ u odnosu na „Sirizu“ ide i do deset procentnih poena, što potencijalno daje konzervativcima mogućnost da osvoje apsolutnu većinu u grčkom Parlamentu sa 300 mesta.
Rojters prenosi da je Cipras na poslednjem predizbornom mitingu, održanom u petak, izneo tvrdnju — da će glas, koji se da Micotakisu, ići političkom establišmentu, koji je Grčku i doveo do ivice provalije.
AP prenosi da je Micotakis, od evropskih izbora do sada, još više učvrstio podršku koju ima u javnosti u odnosu na Ciprasa.
Vanredni izbori stižu u trenutku kada Grčka sa mukom nastoji da se izvuče iz decenijske finansijske krize, koja je vrednost grčke privrede smanjila za četvrtinu i koja je uticala na skok nezaposlenosti i siromaštva.
Ovo su prvi parlamentarni izbori u Grčkoj, od kada je ta zemlja okončala primenu trećeg uzastopnog programa pomoći međunarodnih kreditora, ali i postigla sporazum sa Skopljem u vezi sa imenom Severne Makedonije.
Premijer Cipras, lider nekada marginalne stranke, koji je sada, sa 44 godine, već veteran u grčkoj politici, na vlast je došao 2015. godine, i to na osnovu obećanja da će odbiti drakonske uslove koje su prethodnoj vlasti u Atini postavili EU i MMF, kako bi Grčku izvukli iz krize.
Međutim, većina stvari koje je uradio u međuvremenu kosila se sa predizbornim obećanjima „Sirize“ od pre četiri godine, pa je tako Grčka pristala na mere štednje, izgladila odnose s Nemačkom i drugim ključnim kreditorima i unapredila vojne odnose sa SAD, a uz to je postignut i sporazum sa Skopljem u vezi sa imenom Severne Makedonije.
Protivnici tvrde da je, u međuvremenu, Grčkoj natovario nove dugove i da se sada opet vraća na staru priču o nepoverenju prema Zapadu, koja je od „Sirize“ i napravila vladajuću stranku.
Lider konzervativaca Micotakis je sin pokojnog grčkog premijera Konstantina Micotakisa i praunuk Kostisa Micotakisa, grčkog političara sa kraja 19. veka i saborca vođe pokreta za nacionalno oslobođenje Grka od otomanske vlasti Elefteriosa Venizelosa, sa kojim je porodica Micotakis bila u rodbinskim odnosima.
Uprkos otporu na koji je nailazio unutar sopstvene stranke, 51-godišnjak, koji je na čelu „Nove demokratije“ od 2016. godine, u prethodne tri godine uspeo je da u anketama dobije značajnu prednost u odnosu na rivale.
Iako je i sam potomak jedne od glavnih grčkih političkih dinastija, ovaj diplomac Harvarda nastojao je da se u kampanji okrene radnicima, promovišući pritom i bolje poslovno okruženje, smanjenje poreza i modernizaciju grčkog birokratskog sistema.
Tokom prethodne kampanje za Evropski parlament, Micotakisova stranka morala je da se brani od optužbi „Sirize“ da će konzervativci, ako dođe do promene vlasti, uvesti sedmodnevnu radnu nedelju.
Cenzus na grčkim parlamentarnim izborima iznosi tri odsto.
