Šta bi čuveni britanski vojskovođa iz Drugog svetskog rata, feldmaršal Montgomeri rekao kada bi video ponašanje britanskih vojnika prošle nedelje u Zadru? Verovatno ništa. Samo bi uveo preki sud...
Montgomeri je predvodio čuvenu britansku 8. armiju u borbama u Severnoj Africi, tokom Drugog svetskog rata, porazivši nemačkog feldmaršala Ervina Romela i donevši Britaniji prvu veliku pobedu u ratu, koji je Imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi, do tada, činilo se, gubila.
Odmor u Kairu
Vojni istoričari Montgomerijevu pobedničku strategiju tumače i time što je britanski feldmaršal skratio liniju fronta i povukao se tako da su trupe s vremena na vreme mogle da idu u Kairo i Aleksandriju na odmor.
Za razliku od britanskih vojnika u Zadru, koji na odmor u taj dalmatinski grad nisu pristigli sa ratišta, već sa vojne vežbe i izazvali niz incidenata sa lokalnim stanovništvom, Montgomerijeve trupe, kojih je bilo daleko više, nisu terorisale stanovnike gradova u kojima su se odmarali.
Zadar je, za razliku od Kaira ili Aleksandrije, postao žrtva napada razularenih britanskih vojnika, koji su, prema izveštajima medija, terorisali i maltretirali građane — ponašali su se u stilu britanskih turista na grčkim ostrvima, čija je raspojasanost još odavno postala poslovična.
U kojoj fioci je viteštvo
Šta se dogodilo sa slavnom britanskom armijom koja je bila poznata po viteštvu i disciplini? U kojoj se fioci istorije zagubila i nestala? Upad raspojasane vojske na odsustvu u grad i maltretiranje stanovnika karakteristika je plaćeničkih srednjevekovnih hordi, koje posle pohoda prevrnu naglavačke grad u koji su upali, ali i tada se znao red — takvo ponašanje tolerisano je tri dana.
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika agencije Tanjug iz Velike Britanije Siniše Ljepojevića, incidenti poput ovog u Zadru su česti, ali ovaj je izašao u javnost, a jedan od razloga zbog koga se dešavaju, jeste upravo taj da su britanske vojske odavno poprimile karakteristike plaćeničkih misija.
Plaćenici, a ne vojnici
„Ti ljudi koji su u vojsci, profesionalci, uopšte ne brane Veliku Britaniju, nego putuju po svetu, ubijaju druge ljude za račun centara moći i krupnog kapitala. Vremenom, to je postalo svima jasno i veoma mali broj ljudi danas hoće da pristupi vojnoj službi u Velikoj Britaniji. Još od invazije na Irak, Velika Britanija ima problem sa regrutovanjem profesionalnih vojnika. Ljudi prosto neće da na takav način budu u oružanim snagama“, kaže Ljepojević.
Ni vojnici, dodaje on, sebe ne doživljavaju kao ljude koji brane Britaniju i monarhiju, već kao plaćenike, a na kraju završavaju u redovima privatnih vojski.
„Njihovo ponašanje je slično i u samoj Velikoj Britaniji. U toj zemlji trenutno ima oko 3.500 vojnika u zatvoru, bivših vojnika povratnika iz Avganistana i Iraka. Otprilike još toliko njih bi trebalo da bude u zatvoru, ali zbog zasluga u ratovima ne mogu tamo da budu poslati, a broj bivših vojnika koji su beskućnici, koji spavaju po ulicama, niko ne zna. Hoću da kažem, to je stanje ljudi koji profesionalno služe u britanskim oružanim snagama“, navodi Ljepojević.
Simbol stanja
U poslednjih trideset godina britanske vlasti su prinuđene da u oružane snage prihvataju i ljude koji nisu sposobni i nemaju kvalitet da budu vojnici — primaju se ljudi koji ne mogu zdravstveno da odgovore vojničkom pozivu i nisu retke smrti još na obuci, dodaje Ljepojević.
Ono što se dogodilo u Zadru, prema njegovim rečima, simbol je stanja oružanih snaga Velike Britanije, ali i u drugim zapadnim zemljama, gde vojnici sebe doživljavaju kao pripadnike plaćeničke armade, a ne kao pripadnike jedne nacionalne armije.
